Отаџбина

ПОЗОРИШНИ ПРКГЛЕД

159

сретствима, којима се за то служи. Кад је Нрвош моли за љезину руку, она му говори са свим озбиљно и одлучно : „— Још иотоњу реч, жунане ! (За се) Иваниш је слабачак; тешко :Ке син оца преживети. (Гласно). Имаш ли толико поуздања у себе самога, да се носле смрти мога ода , кад за т,о буде згода, машиш руком за све српске области, на и за круну крал>снску.... против све браће твоје, па и против самога Манојла цараУ Кад дозна да Немања љуби Ану, она хоће ову да уклони затварањем у тамницу, и кад је Ана пита, шта ће јој човек, који је пе љуби, она јој одговара овако : „— Баш за то те и уклањам. Кад тебе не буде, мени ће се приволети. А зар ти мислиш да ја тражим љубави ? Да ми је до тога, пошла бих за Ирвоша, који ме обожава. Али не! То нијс врхунац жеља Деспиних! — Ја хоћу са свим нешто другр, о чему твоја детињаста, луда глава и не сања! Ја хоћу круну!" Кад је Ана уверава, да она иеће бити Немањипа ни но смрти њезиној, Десиа бесно узвикује: „— Онда ћу вас емрвити обоје! — Пропаст и теби и њему !" и наређује да се Ана затвори, а одмах затим трчи на збор и нотпомаже да се Иемања обори. Шта је сад ово? Или је Десаа частољубива жена, која Немању не љуби, него с њиме као са каквом циФром рачуна; или је сујетна и охола жена, која хоће да сатре и своју суиарницу, и човека, кога она воли, али који за њу не мари. Десаа у Немањи није ни једно, ни друго. Она је Фурија , коју мучи частољубље, и која хоће да сатре и човека, за кога не мари, само за то што не може помоћу њега да постигне своје частољубиве цељи, и женску, коју тај човек воли, и ако јој она иначе није ништа крива. Не одричемо да у људском друштву има и таквих карактера, као што је Десиа• али мислимо да су они врло неподесни за драму. Десиа је пуна противности у осећању и мишљењу, а при том је у великој мери разумна женска. Пошто је помогла да Немању браћа савладају и баце у бездан, она се предомишља и на један мах се решава да га избави из бездана. Брату Ивањишу , кога повлачи за собом, да је у томе доста опасном иослу помогне, она своју одлуку да Немању избави тумачи овако: