Отаџбина

ЈЕРИНА ЂУРЂЕВИЦА

183

хтео да учипи. како је сам Франда говорио, по жељи и на наваљивање нротостраториде Кантакузине. И ако неби ништа чудновато било, да баба нуди своју упуку , то опет ми неможемо поуздано рећи па узети, да је овој протостраториди Мара била унука, дакле Јерина кћи, јер би то Франца мој.ао казати. Године 1449, дакле исте. кад је Константин сео на царски престо, исти франца, као ваздашњи повереник Константинов, игаао је у Иберију (азијску), да тамо разгледа, па и изпроси за Константина кћер цара Иберског. И Франца отишав тамо са големом свитом и помпом , са даровима и музиком, био је већ гато-но реч и обележио невесту. Но од истог Иберског господара чује, да је Мурат умро, а његовој удовици Мари нови султан Мохамед дозволио да може свом оцу отићи. Константин морао је такођер Франци о овоме јавити, па му и наговестити, да би удова султаница за њега била красна прилика. Франца, који се овамо бавио вигае од две године, морао је бити наравно противан тој нагери Константиновој, те му у писму врло опширно разлагаше против те женидбе. Говорио му 1. да је Мара била за Турчином, 2. да је нижег рода него он. 3. да би црква бранила због сродства, и 4. да је у годинама, а нероткиња Истина (жели сервилаН министар да онозицију своју ублажи —): Уз 1., И Евдокнја твога деде бнла је за Турчином, и то владаоцем незнатним, — на му и деце рађала; а ова је била за владаоцем много већим, била је Султаница , и како се говори — Ше согрив ет8 иоп ТеГ1«1'Ј:, те му ни деце није родила; Уз 2., Што се рода тиче, она ни учсм не уступа роду твоје матере, (која је била кћи деспота српског Драгаша).