Отаџбина

184

ЈЕРИНА ЂУРЂЕВИЦЛ

Уз 3., Али би црква бранила, нити би упутно било у ово време заподирати ио канонима такво тугаљиво питање.*) Што се тиче четвртог мотива, Мара је жена већ у година, па како није рађала, ако зачеди — тек јој Бог може помоћи! Овако је од прилике гласило то Францино писмо. Али је Конштантин међу тим већ послао био п])ОСиоце у Смедерево, Мануила Палеолога Јагруса, и Јована Евдемона, и ако су и у Царлграду, они, што цару уз колеио седе, противни били тој женидби, јер (прича Константин Францп, кад се овај с пута вратио) велики доместик „мрзи нсенидбу српску" и у свему се „придружио Јовану Кантакузину." Ђурђе и Јерина небише нротивни томе, али Мара одбије, јер се она још за живота Муратова „Вогу заветовала, ако је кадгод избави из руку овог поганика она ће цео потоњи живот посветити само Богу", (каже Франца). И Франци, који је од Иберског цара доиео многе дарове и за Константина и за себе, врло је ио вољи било то, и веселим је срцем написао по заповести цара свога Хрисовуљ, којим се Иберска принцеза оглашује за будућу царицу грчку. Да је дакле Јерина била кј.и КантаКузине протостраторнце, то би Франца морао нарочито напоменути. На против он просто вели, да јс она, протостраторица, Ђурђу само со§'па!а. Со<|'иаГа је само својта , а не тагита босгив. Хопф , да би истерао, даЈерина буде кћи Мануила Кантакузина протостратора, а да уједно буде ХјјхДс Јовану Кантакузину, узео је, да син Матије Кантакузина Јоваи (који је ио свему морао још иежеп.ен умрети) има сина Тодора, и то оног, који се у споменицима п хисторији спомиње , а овај , да је имао сина оног Мануила. чија бајагп кћи бијаше Јерина. *) Ово „сро ;стио" сво како је било. Лавар Марин брат имао јс за жену кћер Томе брата Коистантиновог. Било би: Мара, брат .јој Лавар Константин, б])ат му Тома | | | Јелена „небива"| |