Отаџбина

ЈЕРИНА ЋУРЂЕВИЦА

185

Н>ега је на ову комбннадију навело ово двоје : 1. Што у Левенклаву стоји, да је Јерина (због брата јој Ђорђа) бнла пгро1е Јовану Еаптакузину , разумевајући н он реч 1про1е као уиуку место синовицу. Но, пошто ;је ваљда видео, да ннје могуће нрема годинама, као што горе израчунасмо, да Јернна (односно Ђорђе) буде унука цара Јована Кантакузина, онда се он присетио да узме , да тај „дед" Јеринин буде Матијиџ син Јовач., дакле да остане од управне царске линије. 2. Што у хроники (Сћгошциеа §тесо-гогаапеа) коју је у Неанољској (]'де ли) библиотецм он нашао , па 1873 нечатао, пише за цара Јована Кантакузина: Рсгсће И гаогае 11 јгдНоЊ 8П'I МаИео, е! ега гех1а,1о а ЈЈОУаппЈ Са1аси3Ш0 Ш1 аћго б$По 1]'П1пма1 :о ТћеДого сгеа^о Веерок* (V е!а (1'гппп уесИеЈ — страна 321. У овоме је Хопф узео, да је њему т. ј. цару Јовану остао од Јована Кантакузина (дакле Матијиног сина) још онај Тодор, игнорирајућп то, што тамо пише да је остао син , а требало би казати унук. Али ја узимам, да овде ваља разумети, да је остао још син Тодор од њега т. ј. од Мјатије. Ово је мени у толико лакше могло пастп у очи (пошто талијански ја не знам боље од Хопфа) што ја имам исту кронику, али печатану управ 300 година рапије од Хоифове (у Сансовину) па ваљда и са иреииса старијег , и у њој онај пасус овако гласи : Рсгсјосће (]ШVI 81 ШОП И 8111» %Нш>ћ> МаИео , с! дПепе ега птаз1о 8<Латеи1;е ино, ]1 дпа! ■ потта1;о Тће(1-.ГО, 1'и {'нМо (ћ'8])0Г. С*88" 11(1»> 111 е!а (К (ЈИЈшНс! «11111 — страна 185 геу. Овде се, као што се видп, јасно каже, да је ио смрти Матијиној остао од њча само још син Тодор, по чему је дакле Тодор Матијпн син. Ада је поред тога Хопфова кроника и доцнији. препис, види се и из језигса, јер је ту употребљена реч %Но1о, новија, а овде %Нно1о старија. То важи и за речи гев1а1:о,