Отаџбина

202

први дан 1 -лтл 1885

довала, и на сваком кораку свога напредовања чувала и поштовала свачије право, као своје сопствено. Но навалично злостављање наших иоданика у Бугарској, затварање границе, нагомилавање недисдиплинованих маса добровољачких на самим границама Србије, њихово оружано нападање на погранично стаиовништво, па за тим и на војску нашу, којој је поверена одбрана српскога земљишта, све то Ствара хотимично изазивање, које Ја не могу равнодушио да иодносим, ни у име узвишених интереса земље, ни у име достојансгва народа, нити у име части Српскога ор) г лхја. II са тих сам разлога примио стање отворенога непријатељства, које је влада бугарска отворила, и иаредио мојој верној и јуначкој војсци да пређе границу кнежевине Бугарске. Праведна ствар Србије иоверена је решењу оружуја, јунаштву војске, и моћној заштити Божијој. Објављујући ово Моме драгом Народу. Ја, у овим озбиљним тренутцима, с поуздањем рачунам на његову љубав ирема Отаџбини, и на његову оданост светој српској ствари. УНишу 2. Новембра 1885. М И Л А II. (Доцније додато у дневник) „Све што је наведено противу Бугарске у прокламацији Краља Милана — вели Си. ГоичевиИ *) —' све, осем онога места, где се говори о нападу бугарских добровољаца на погранично становништво '), мора се признати да је истина, све јз основано , али све то не беше довољно да оиравда тако тежак п судбоносан корак као што је оглас рата. Ово нас је у толико више изненадило, што се бесмо ослонили на изјаву Србпје, да ће чекатп решење цариградске конференције. „Караведов је добио ову вест ноћу између 1-ог и 2-ог Новембра, у 2 сахата после ио ноћи, и одмах је наредио, да нробуде г. Хуна -) н мене. *) 1. с. стр. 410. ! ) Ја бугарски напад на Влаеину ? '-) Ко|>«спондента „Келнских новаца" и кнежевог личног пријатеља-