Отаџбина

ПРВИ ДАН ГАТА 1885

203

„Кад сам дошао у конак, нашао сам Каравелова бледа као мртваца, где у нервозној раздраженостп хода. 'Иутећи, пружи ми депеше које беху стигле , а тако исто потписа и одобреље, да се моја депеша „Берлинском дневнпку" може пропустити и не прочитавши је, а дотле је сваку проучавао, пре него што је одобри. Каравелов не беше у стању да формира себи једну једину јасну мисао, и једине речи, које сам могао из њега ишчупати беху ове : „Ех, да је само Катарина (његова жена) овде у Иловдиву." „Из тога сам увпдео, да је Каравелов са свим изгубиоприсуство духа и да не зна, шта ће без својег оракула Катарине да иочне. „Кад сам видео, да се с њиме не може ништа учинити, нођем, и иа вратима се сукобим са кнезом, који беше пошао Каравелову. И кнез Александар беше блед п утучен (пнчКг^еко1|1а#еп). Још је највише хладнокрвности сачувао 1)г. Страпски. Он беше једини, који беше сачувао још једну искру наде. Он је и кнежеву ирокламацију саставио. Да би могао бпти први , који ће је телеграфисали у стране новине, ја одох у штампарију и узех први егземилар од ње. Ево текста њеног. —" Пре, него што наведем текст те ирокламације, хоћу да набележим из књиге једног прајског официра *) да је кнез Александар још исте ноћи наредио своме ђенерал-штабу, да ■целу бугарско-румелијску војску превуче на западну границу, а војсци је издао овакву наредбу : „Наша српека браћа оглашују нам рат; у место да нам иомогну, они хоће да нам отацбину упропасте. Војници ! Покажите да имате храбрости, браните ваше жене (? ! !) и ваша огњишта (?) гоните непријатеља, који нас иодло и иадпјдојнички (7 ) напада, ,докла га са свим неуништитс. Нека нам Бог победу подарп !" А сад, после овог цинизма , ево Батенбергове ироклаЈчације : *) Бег 8еЛЈ8сћ-ћи1даг18сће Кпед, стр. 33.