Отаџбина

204

пгаи дан рата 1885

„Ми, Александер, по милости божијој и по вољи народиој Кнез од Бугарске Влада* суседног нам сриског народа, руковођена личним и саможивим побудама, а испуњена жељом да осујети свето дело бугарског уједињења, без икаквог легалног и праведног узрока, објавила је Бугарској рат, и наредила је српској војсци, да уђе у нашу земљу. Са дубоком тугом сазнали смо за ову одлуку, јер ми не би никада ни помислилп, да ће наша браћа по пореклу (?) и вери иочети братоубилачки рат и то у време тако озбиљно за мале државе на балканском полуострову, да ће тако неразложно и иечовечно (?) постуиати ирема суседима, који им нису никад ништа на жао учинили (? !), који раде, и који су се ирихватили оружја за једну свету ствар, која је племенита, ираведна и највише хвале достојна. Остављајући Србима и њиховој влади одговорност за рат измећу два братска народа, и за кобне последице које он може имати за обе државе, оглашујемо Нашем драгом народу да смо, примивши рат, који нам је Србија огласила, издали заповест нашој храброј и јуначкој војсци да отпочне операције противу непријатеља, да брани отаџбину, њену земљу њену част и независност. Наша је ствар света, за то се надамо да ће је Бог узети нод своју загититу, н да ће нам помоћп да победимо наше непријатеље. Чврсто уверен, да ће наш драги народ похитати да нам помогне у тешкој али светој одбраии отацбине, и да ће сви Бугари, који могу понети оружје, иохитати под заставе да се боре за своју земљу и слободу, молимо се Богу Свемогућему да заштити Бугарску и да нам у овом тешком времену, које је отаџбини досуђено, номогне. Нека би иас Свемогућп под Своје окриље узео! Дано у Пловдиву 2-ог Новембра 1885. Александер."