Отаџбина

32

Б У Л Ч Е

више наћи, а и она ће увидети најиосле, да нема више смисла заносити се за прошлошћу и за Београдом. Ако не послуша и не прода кућу, они ће је запалити и опет натерати да нде с њнма. Само један међу њима Селим Бећирбеговић и тиши и много мудрији него остали мишљаше, да не би требало наглити. Он саветоваше, да се све најпре испита, да се причека на згодан тренутак и говораше, да тако радећи могу нанети самима себи више зла него другоме. Али њега ннко не хте чути п тако оста на њиховом. Знајући. да је цела та ствар жишка, која се може разбуктати у најжешћи пламен крвавог- раздора између лесковачких Турака и Хришћана, у коме само они могу горе проћи, Бећпрбеговић науми. да све то спречн на начин. који сам нађе за најбољи. II тако их оставп , да га исмевају и оде кући , али се сутра дан рано у јутру диже у чаршпју, те тамо распита за наше иутнике, где су одсели и како може доћи до њнх. Кад тосвршн уиути се право њима у кућу и заста амиџу Иванова таман спремна да некуд изађе. Иво беше још код куће : чекапге да амиџа оде, на да иде тамо, куд га срце вуче. Стари господин се запрепасти, кад чу од Бећир-беговића шта је Иво радио и у каквој је опасности. Хтеде одмах да га зовне и да пита за све, али га Селим бег утиша и он се иредомисли , да ће боље битн да не гони клин клнном. Селим бег Бећир-беговнћ беше мудар човек и гледаше да не буде од његова предузећа више зла него добра. Он каза амиџи Иваноаом и то : од куда је та жена, ко је и каква је, на што се старац мало умири, јер Бећир-беговпћ додаде, да је кућа Ашин агина од како се за њу зна бпла честпта. Он му представи целу ствар као опасну само због тога, што Турци не могу то да трпе и што су се договорили да нападну и непосредН(Г"На Ивана, што може великим злом уродити, и мишљаше, да би најбоље било, да се Ивану не допусти да иде Ашнн-агиннци у кућу. То се старцу допаде-