Отаџбина

ПРО§. Вг. ЈОСИ§ ПАНЧИЋ Председник краљ. срп. Академије, дрнс. саветник, велики крсник св. Саве, командер Таковског ордена нтд, нтд. ПРЕМИНУО ЈЕ 25 -ОГ ФЕБРУАРА 1 888 У БЕОГРАДУ. БЕСКДА КОЈУ Ј1! ПА ЊЕГОВОМ ОЛЕЛУ 26. ФЕБГУАГА 1888 У САГ.ОГИОЈ ЦРКВИ ГОВОРИО Др. Владан ТЈорђевић. Учитељу драги Душа ми плаче, а треба да говорим.. . О.сећање, кад је овако си.шо, има само једну, нему али ненадмашну речитост — сузе. . . Али ја морам да стегнем срце, ја не смем да плачем, ја треба да покушам утешити децу твоју, ђаке твоје, хиљаде ноштовалаца твојпх, читав један народ, који плаче што је тебе изгубио. Срце ми јеца, а ја треба не само да беседим, него и да бирам реч но реч, коју ћу казати са овога светог места, јер око твога каташалка искунљено је све што је најодличније у срнској држави, у српекоме друштву, у српској науци; нскупљено је исто онако, као што је и за живота твога цео српски народ био сложан у