Отаџбина
530
С Е Љ А Н К А
Ал то није нужно.... Старац је — старац. Узмите колико оћоте — сви су налик један на другог.... У сваког је седа коса и брци, у сваког је погурено тело , у сваког је зборано лице , у сваког су уздрхтале руке од рада и ноге од тумарања... Таки је и чича Стеван... Само да вам још кажем да је им'о једну навику , које није мог'о да се отресе ... Кад устане од спавања нигде се није хтео умити него на бунару. То је чинио било лето — била зима , био здрав — био слабуњав.... Живана је била мудра и паметна жена. Омалена, жољава, сува к'о шкрипац — али вредна к'о кртица. Немаш је шта видети пека меса — али она је стекла са Стеваном и Нинком ово имање. С њима је опа радила пољске радове и готовила ручак ; гледала је кућу и гајила и чувала децу. Код толиког рада — она ни једно не опрљи и не бнаказ# ; чувала их је и од ватре, и од воде, и од кола, и од свега што би им могло наудити. Њојзи не беше тешко уранити. Кад је чича Стеван сазив'о мобу да многе радове срадц — њу је онда зора затицала са пуном вуруном печена леба за радине. Оиа је имала кад и да ради пољске радове, и да меси и да чисти, и да тка, и да реже и шије кошуље. Чича Стеван и деца ишла су јој увек чиста и одевена.... Па и овако старој није јој се тешко сагнути ни укаљати. До душе сад је надгледала пос'о што јој снаје раде. Њих је она упућпвала и учила свему добром. Код ње не беше »особине;" њена сна није могла казати ; ово је моја квочка, моја ћурка, моја гуска; ни једна није смела поменути да се дели вуна и кудеља и ћетен све то беше опште.... Заједно је сра !)Ивано и метнуто на камару, па је с те камаре свака узимала колико јој треба. Она је се бринула да ни једној не буде криво , а од њеног се о^а ништа није могло сакрити... Чича Стеваиа је слушала н бринула се да му увек угоди. Његова жеља била је њојзи заиовест. Она га је — право да рекнем — волвла... И они су се, збиља , волели!.... А зар се старост не може волети?... Може, богме, те још како !... Младић воле бујно старац њвжно ; младић воле тело — старац душу .. Младалачка се љубав топи у иољуицима — старачка у аажњи.... Младалачка је љубав заснована у иогледу — старачка у иознавању !... И, кажем вам, не верујте никад младићу који каже : волем моју драгу — јер је познајем !... Он је не познаје ; само њено лице, њен осмејак, њене очи, њену косу — њену спољашност; — али верујте старцу јер он познаје њену душу. Младић је познаје месец — два ; али за старцем стоји ннз година мучних и срећних , тужних и веселих и — . он ју је глед'о и у добру и у злу... Севапније вам је не зажа-