Отаџбина

576

В Е Р Е Н И Ц И

људи : а кал јо својим једним сажаљења достојним саветом помогао да муче, кљештама чупају и неку као вештицу, једну јадну несрећницу, јер јој је господар натио од необичних грчева у стомаку, а други један господар пре тога био ,је у њу жестоко заљубл.ен : онда је у публици опет био хваљен као мударац, н што је мучно помислити, добио је нову титулу многозаслунхенога. Али при концу месеца марта почеше прво у подграђу на источним вратима, затим у сваком крају вароши појављивати се честе болести, смртнп случајеви , уз необичие грчеве , лупање срца, укоченост, жестоко бунцање, уз оне кобне модре пеге, и мнцине, смртни случајеви преки, жестоки, не ретко изненадни, без свака претходна знака болести. Лекари, који нису хтели да признаду да је то зараза не хотсћи сад оно да нсповедају , чему су се пре ругали , а ипак приморани да новој болетици даду неко име, кад је и онако постала тако свакидашња и тако јавна , да јој се више нису могли чинити невешти, назваше је пакосном грозницом, кужном грозницом, јадна петљанија и титрање речима, које је овамо чинило велику штету; јер градећи се да су познали истину, опет им је пошло за руком да не даду оно веровати , што је веома важно било да се верује, да се увиди, да се зло шири посредством додира. Власти, као ко се буди из дубока сна, почеше мало боље слушати пријаве и предлоге санитетског одбора , изврпшвати му наредбе , прописане контумаце и карантине. Овај непрестано искаше и новаца на дневне трошкове у лазарету , који су непрестано расли , као и на друге послове, а искао их је од декуриона, докле се не буде решило, (а мислим, да се то никад није ни решмло , до ли чином), да ли да те трошкове носи варош, или краљевска благајница. По палогу самога губернатора, који је отпшао да наново опседне несрећно Казале, наваљнваше на декурионе велики канцелар ; на њих се обраћагае сенат, да промисле о начину, како ће да снабдеју варош храном, пре но што се цо несрећи буде зараза рашприла, те се забранило мешање са дру гим местима ; да нађу начина да се издржава велик део народа, који је остао без посла. Декурнони гледаше да дођу до новаца путем зајма и намета, и од онога што су добили, дадоше нешто санитету, нешто сиротињи; набавише нешто жита и подмирише неке нотребе. А велика невоља још није била дошла. У Лазарету, где је народ, ако и десеткован сваки дан, нпак сваки дан растао бројем , имадоше другу тегобу, како ће да одрже службу и послушноет , да сачувају прописано одлучивање, једном речи , да одрже , или боље рећи, да утврде , ред прописани санитетским одбором; јер од самога почетка ту је све било збркано због разузданости многих затворених и због немара и попуштања