Отаџбина

НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ

583

Кад со реализам и класицизам посматрају са овог гледишта, онда је прво материја а друго снага, која материју прожима ; једно је статички а друго динамички моменат; једно тело а друго душа; једно инстикат а друго разум ; једно егојизам а друго алтрујизам. Или на краће, то су супротни елементи, које је природа нагнала да једну целину састављају — да једно буде темељ а друго зграда која се на темељу подиже. То је природан поредак појава , а са свим је друго питање да ли годи људским таштинама. Са свим је друго питање, да ли се не би тако исто препирали, међу собом , темељ и зграда какве истинске грађевине — кад би нешто могли говорпти — као што се данас препиру реалисте и -класичари: јер би зграда с правом могла рећи темељу , како га она штити од свих непогода, а темељ би опет с тим истим правом могао згради одговорити, да он сноси све њене терете и да се она без њега не би могла ни замислити. Таки је дакле удес светски у свему па и у скоратњој препирци наших класичара и реалиста. 11о то је тако само донде, докле се препирка води, у истини, о самом начелу класицизма и реализмаТо је тако, докле се класицизам узима као нешто што води самопрегоревању, родољубљу итд. а реализам као нешто што води материјалној величини, као основи без које не може бити ни речи о људским особинама. То је тако донде, докле се хоће да да превага у животу људском и друштвеном једној поли живота људског и друштвеног ; а чим се пређе са тога терена и , место истинског класицизма, узму два мртваца из старпне, два мртва језика двају мртвих народа, и место правог реализма, техничка страна тако званог модерног природњаштва , — кад се све то тако узме и почне доказивати како је једно спас а друго пропасг, онда је то у истини борба без значаја. Класицизам је неопходан не само у животу једпог народа но и у животу једне индивидуе, али не мртви класицизам старине, не остаци деморалисаних народа Грка и Римљана, но живи класицизам који се налази у живом врелу живота народног. 1 ) Тако исто реализам иам је потребан, али не сићушни расплинути технички и природњичарски меркантиљизам. Живот је сваког народа скроз реалан но тако нсто скроз и класичан. Живот је цео целцат реалност прожета класицизмом. Ј ) Лепо и краспо. Али ево цела образована Евроиа не да још ни како мира том „мргвом класицизму" и тим «остацима дсморалпсаних Грка и Рим.вана, 1 па још једнако чита у својим гимназијама «деморалисаног" Омнра. Тукидпда, Платона , КсенФонта, Цпцерона, Хорација , Тацита још «у оригиналу !» Треба л' да Евроиа- пође за нама, или мп за Евроиом? Прим. РеФ.