Отаџбина

1*

В У „1 Ч Е

3

разлегаше ее његов глас кроз вечерњу свежину и тпшину, јер на тој страни беше све тихо и глуво, као да већ све сном дубоким сиава. На иротив с леве стране, у много већој каурској половини вароши, беше свет још доста жив. Био је тога дана велики празник и варош је ваздан била у свечану руху. Па инак млади путник још ништа не примећаваше од гласова што допираше с те стране. Он ее све једиако занимаше својим милим предметом и тек онда се трже, кад каруца скретоше у једну улицу, и почеше да треште ио неравној калдрми. Он иоче да се занима предметима, који му долазише пред очи, посматраше куће, ограде око њих, и лица која се још где где могоше срести. Наскоро зађоше у про-страну чаршију и обоје, како младић тако и старац, зачудише •се тако лепој и правилној улицтт у једној вароши. у којој Турци до јуче госнодарише. То трајаше све дотле, док интов не скрете десно, па онда у једно сокаче, где се н заустави ,лред кућом зета старога господина. III Нећу вам иричати о томе, како су дочекани и угошћени. Бажннје нас ствари чекају , а те се не тичу више старога господина, већ његовог сестрића Ивана, нашега иолнаника. Рано сутра дан похита Иво да прошета кроз варош. То му беше прва брига. Старац оста у ностељи: он се одмараше од дуга и трудна пута. Пво беше повисоко стасито момчеод својих двадесет година. На очи беше гиздав и угледан, да свакој цури мора запасти око за таким момчетом. Таман га гарила наусница, а кад •ее насмеши, појаве се исиод ње зуби бели као бисер. Одевен беше просто, али све сгајаше на њему. као да је заједно са њим расло. На говору беше одмерен, на радњи промншљен и не затрчљив. Алн што ћу да вам га даље оиисујем? Познаћете га на ско]>о какав је по срцу и по души из онога лито ћу вам нричати о њему.