Отаџбина

11АШЕ ПОНЕСКО ПИТАЊЕ

603

родицо која од дотичие земље живи. Разуме се да би ово одбијање важило само за оне сељачке породице које се искључиво издржавају приходом од своје земл.е, коју саме обрађују, а не би важило за све оне, који дају земљу наполичарима, нити за бне, који поред земљорадње имају прихода од зграда, или од новаца датих под интерес, или од трговине, ако тај приход износи преко 400 динара годишвве. Таквим сељачкпм породицчма нема нужде да се одбија оних 2 д. 46 пара за сваку душу. Друга врста порезе на објекге била бн она на зграде. Г1редлажем да се члан 17, тачка б. замени овако. »На све грађевине по селима осем кућа у којима земљорадници станују и оних зграда које су потребне за земљорадњу." Предлажем да пореза на зграде буде 8°/о> а У Београду 10°/ о . Фабрике да плаћају половину. §.§. 23 и 24 пореског закона од 1884 , који су укинути , да се врате у закон и да опет важе. Трећа пореза па објекте била би пореза на принос од капитала по члану 35 пореског закона од 1884. Предлажем да се на капитале уложене на облигацнје и менице са роком од преко 6 месеци, плаћа 8°/ 0 од интереса ко.ји носе. Што се тиче менипа са роком испод 6. месеци, камате на улоге на токуће рачуне, приход од акција или других артија од вредности, предлажем да се тај приход сматра као принос од рада, прво с тога, што мислим да нам треба олакшавати новчани обрт, а друго што су менице, акције и артије од вредности више предмет трговачког и банкарског промета него инвестирања капитала (улагања на дуже време). Ваља ми додати да бн порезу на новчана примања, менице н облигације, које су предате суду рад наплате ваљало узимати кад се те суме и у колико се одиста камате нсплате, јер ја знам случајеве у којима неко по две године плаћа поре.зу на извесне суме рад којих се суди, а можда неће извући ни капитал, а камо ли интерос. Четврта врста порезе на објекте, била би пореза на доходак, п то не само на принос од рада него на сваки доходак ма од чега он био, само ако није од земљишта, зграда и капитала на облигације или менице са дужим роком, што је већ порезано. Као доходак сматрао би се чист приход по одбитку оних трошкова без којих се дотични доходак не би могао створити. У пријава^а за принос од рада вал,ало би на једној страни ставити бруто-приход, а на другој страни ваљало би детаљисати све трошкове : патентарину, кирију, плату момачку итд. како бп се могла тачно одредити сума коју ваља порезати. Од тако пречишћеног дохотка предложио бих да се од сваке суме преко 1000 динара наплати порезе по 5°/ 0 , али приход којч би земљорадник имао, било од трговине , било од спекулације