Отаџбина

НАШЕ ПОРЕСКО 1ШТАЊЕ

605

а.) земљорадници којп осем порезе на земљиште до 48 динара не плаћају гтпкакву другу порезу. б.) надничари,калФе и други држављани који нмају до 3 динара и 40 пара дневне или 800 динара годишње зараде. в.) слуге који поред хране и стана имају до 40 дпнара месечне плате. Оашту клислј од Зв динара плаћали би сви остали отановници Орбије од 19-те године живота па на више. Земљерадницп у земл.ерадннчким задругама плаћали би сваки половину оне личне пореве коју плаћа старешина задруге. — Јесте чули — рекох ја — мени се чини да ви по мало претерујете са тим вашим заштићавањем заштићених заната. Зар један калФа који у тим заиатима зарађује дневно по 5—6 динара, или некакав деловођ занатске раднонице који годшнње истера до на 2500 динара прихода, да плаћају по 12 динара личне иорезе, а један пиљар или некакав практиканат са 900 дпнара годшнње плате да плаћају лпчну порезу од 36 динара? — Без доброга калфе — рече старац — нема заната. Ја би њих ослободио и од општинских и од свију приреза. Док-ле год им годишња зарада не би прешла 1000 динара, они бп плаћали само 12 динара личне порезе, а после би имали да плаћају и 2 '/ г °/ 0 на нринос од рада. Сад хајдемо даље: Друга врста личне норезе била би арог-ресивна иореза на личну имуКност (Регзопа1еткоштеп81;еиег) која бп се разрезивала само па ону суму, коју држављашш може сваке године да »мете на страну« т. >. да капитализује. Та би се сума израчунавала из целокупног прихода (осем оног од земљишта) по одбитку разрезане порезе и суме за издржавање целе породице. Ова неопходно нужна сума за издржавање била би различна према имовном стању дотичне породице и према броју душа у њој. Оно што претиче преко сума за нздржавање целе породице и преко порезе, го је сума могућне капитализације, н на њу би се имала да разреже нрогресивна пореза на лпчну имућност. Да загледамо мало пзближе суму за издржавање. Ова се. мора састављати из две врсте циФара. Једна је сума потребна за издржавање шеФа породице, а другу врсту састављају суме потребне за издржавање сваке поједине душе у Фамилији. У трговини у којој ради неколико ортака, сваки од њих има право на по једну главну квоту за издржавање своје, па и онда када су ортаци међу собом у сроству. Главну квоту ја бих рачунао и оним пореским главама које не живе стално у Србији, а споредну квоту рачунао би само за оне чланове породице, који живе у Србији. Пошто са растењем имућности расту и личне потребе и обвезе социјалног положаја дотичне