Отаџбина

Н А ПРЕСТОЛУ

627

погађају као стреле. Гунтеровица настави ублажујућим тоноч. — Ви ће те менн учинитп велико добро, ако ми допуетиге да учиним ма што добро за вас. Ви немате мајке, а можете изгубити и — оца... Ирма пропишта и покри очи рукама. — Драго дете — мол.аше је госпођа Гунтеровица и положи своју руку на Ирмино раме. Ирма задрхта — Драго дете, еа овој земљи за то има много људи да се један другом на невољи нађе, да један буде потпора другоме кад хоће да надне, да му буде светлост, када се око њега све помрачи. Молим немојте бити поносити, допустите да вам помогнем сносити све што вам најближи дани донесу ! — Поносита? Поносита? — питаше Нрма, зграби руку госпође Гунтеровице, али је одмах испусти — Не, поштована, драга гос^ пођо, ја скрушено признајем и видим вашу срдачну намеру ... ја разумем ... ја знам ... све .. . Ја бих могла ваше добро дело примити, ја знам, или бар верујем, да би ја тако исто радила, кад би...— То је најбоља, то је права захвалност ; — упаде Гунтеровнца у реч, али Ирма настави одбијајући је. — Молим вас, ви ме ударате на муке, немојте више. Ваш г. муж и мој брат пратиће ме. Молим ни речи више, хвала; ја ћу се вас сећати, хвала! Гунтер дође. Ирма рече. — Је ли све готово? Не губимо вшпе ни једног тренутка! Она се поклони госпођи Гунтеровици. Како бн је радо загрлила, али није могла. Госпођа Гунтеровица, чија нога није никада у двор ступила, беше сада дошла да се нађе у помоћп једној изгубљеној. Никада дотле не беше страх и ужас толико обузео Ирму као сада, када јој приступи и пружи руку оличена чиста доброта. Као да је демони растрзају, тако је жестоко осе^ала бол што не сме да се зближи са чистотом. Хтела је да пред госпођом Гунтеровицом падне на колена, али она је ипак стајала, укочено у њу гледала, па онда прође поред ње. У предсобљу се дерао папагај шнрећн крила, као да и он хоће с њима да пође, па викну његово »збогом Ирма!" Ирма је прешла ходник као да је замотана у некакав облак. Под капијом дворца срео ју је Краљ, који долажаше из парка са Шнабелсдорфом. Први Министар имађаше неколико депеша у рукама; његово лице беше весело, добија победне гласове. Ирми се учинио Краљ и Шнабелсдорф као некакве магловите слике. Њено лице беше покривено двоструком црном копреном. Није хтела да покаже дворској радозналости своје јболом растрзано лице.