Отаџбина

ЖЕЉЕЗН. САОБРАЋАЈНА ПОЛИТИКА

637

куренције стране производње, није у заштитној царини, већ у потпомагању, унапређивању и усавршавању домаће производње, јер када буде наша роба истога квалитета као и страна, ова јој никад неће моћи конкурисати, јер је скупља за онолико, колико изноое подвозни трошкови. У народно-економном пнтересу ваља премиратп све артикле нашег извоза, свачим чим се може. Саобраћајни заводи морају спустити цене за подвоз свега што се из земље извози. Око 90.000 мтп. сировина из Бугарске за Аустроугарску, у вредностп 2,000.000 динара, и око 80.000 мтц. Фабриката из Аустроугарске, у вредности од 12,000.000 динара, удариће транзито кроз Србију. Осем оних количина робе које сада нутују из Бугарске уз Дунаво, ваља се још постарати да се и оне количине бугарског нзвоза, које сада иду низ Дунаво па онда морем за Италију, а преко Џенове за Швајцарску и јужну Немачку, привуку да иду српским жељезницама, а то се може постпћи специјалним тариФама за извоз из Бугарске транзито кроз Србију. Колико је нужно за Србију да већ сада утврди своју жељезничку саобраАајну политику, доказује живо интересовање свију пограничних држава за отварање наших жељезница, и оне мере, које те државе већ сад предузимљу да се осигурају за своју надмоћност у конкуренцијп на пијацама балканских земаља. Врло је вероватно да ће се 1888 године предатп саобраћају не само линија Ниш-Врања-Солун, него и линија Ниш-Пирот-Цариград. Угарско мпнистарство комуникација изаслало је још у пролеће 1887 године два стручњака да нроуче трговачке и саобраћајне одношаје дуж свију линија жељезничких на балканском полуострву, да пронађу какве се саобраћајне потребе где појављују, и због овога последњег установило је у Солуну и Цариграду трговачке агентуре угарских државних жељезница. Задатак је тих агентура да својим објективним извешћима обавештавају управу угарских државних жељезница, да ли и каквс промене треба да предузима у својом тарифама. Желети би било да се управе српских, бугарских и турскнх жељезница угледају у овоме на своју угарску другу, у толико ире, што у одлукама четворне комисије имају за њпх обвезе, које гарантују основу за међународни саобраћајнн савез. Всома је важно да отварање саобраћаја са лишцама турским и бугарским затече готову тарифску конвенцију између српскпх, аустроугарских, немачких, бугарских и турских жељезница, јер садашње стање саобраћаја не само што спречава обилатију и ширу радњу наше трговпне, него ако би се дуже одржало, могло би да скрене саобраћај Европе с Истоком на такве путе, који би за пн-