Отаџбина

642

лл у б а в

Љ У Б А В На зеленој трави лежах — измеђ грања Гледах како један облак други гања. Гора нема, извор само што жубори, И тичице цвркутаху ту по гори. Видиш ! — рећ' ће једна тица другој тици А обадве стајале су на гранчици, Овај чича што ту лежи, ја га знадо, Док је био младо момче голобрадо. Беше снажан а и румен још у лицу И несташну љубио је девојчицу Знам је ! — рећ' ће друга тица првој тици Стајала сам тако исјто на гранчици. Видила сам кроз прозоре њене куће, Једног дана како неки странац уђе. Беше богат, имађаше много злата, И рече јој: бићеш славна и богата. Буди моја ! заборави љубав твоју, Она приста и пружи му руку своју. Грозне тице ! — ја им викнух препун јада, Љубав моју ви причате мени сада ! Тајну љубав чије стреле још ме пале : Несмислено ви сте свуда цвркутале ! И гди одем и у под.у и у гори, Несретна се моја љубав свуда ори ! И неверно њено име свуда чујем, II кад седим ил' се кренем да путујем. Даље ! — викнух — и прнуше тице мале Ал' су опет у даљинп цвркутале. 3 Фебруара 1888 год. у Прокупљу.

М. Ј. Илијћ.