Отаџбина

652 с л и в н и ц а заједно са војницима дринске, моравске и дунавске дивизије, који се на јуриш беху нагнали за Бугарима, Честитасмо њиховнм командирима, ОФицирима: Милану ГТоповићу и поручику Крсти Раденковпћу. л Око 11 сати ире подне уће српска коњица за пешачким одељењима') а одмах за тим беху транспортовани натраг већ заробљени Бугари. >,И тако Пирот опет беше потпуно у српским рукама. „Ја се сад на брзу руку искрено опростим са Оиручеком и његовом женом и одох српским позицијама, ударивпш главном улицом према центруму. На северо-западном крају вароши пуцаше једно одељење трећега батаљона 1-ог пука моравске дивизије под командом поручика Ђорђа Михаиловића. Док смо проговорили неколико речп већ удари једна граната близу нас, експлодира са треском који живце потреса, ископавши земљу за метар дубоко и избацивши читаву тучу комађа и блата. Ми се руковасмо ћутеНи па се пожурисмо да се уклонимо одатле. »Ово што сам довде опширни^е описао, догодило се у осталом свима становницима, који беху остали у Пироту, па се сад већином уклањају на врат на нос са децом и пртљагом. Поједине куће у главној улици беху страшно оштећене од граната. У вароши беше више дућана опустошено. На улицама читаве развалине. ј>М ој пут беше друмом пиротским пошав западу поред виса Сарлака. Бугарска артиљерија тукла је жестоко шрапнелом и гранатом овај вис п две батерије намештене на друму близу Гњилана. И тако ја сам опет морао проћи добра три километра између граната које су ударале лево и десно поред друма. Ту сам опазио да бугарска артиљерија баш изврсно влада правцем свога гађања. али мора да има доста рђавих топџија јер готово све гранате подбациваху или пребациваху нишан. Видео сам да је само једна граната ударила у смакнуто. одељење или батерију српску. То ми је потврдио и пуковник Хорстиг, кога сам нашао на друму три километра западно од Пирота. Он је с великом пажњом пратио борбу на десном крилу где се бораше дринска дивизија. Исто интересовање владало је и у главној команди. где сам стигао око једиога сата по подне. На левом крилу одржада је шумадијска дивизија своју позигдију на Градашш1ци против свих напада бугарскпх на десној обали Нишаве, тако, да се баш то крило показивало све више као прави стожер укупнога положаја српске војске. Међутим на десноме крилу код дринске дивизије, близу Раснпце, нису ствари стајале како би се могло желети. Као год првог дана, Бугари су и данас навалили свом ') Читаво по оата аосле аешадије.