Отаџбина

10

НЕБО И ЊЕГОВ СКЛОП

сва остала ; и земл.а је па и мн смо с њом заједио на небу, јер кад би могли оставити нашу земљу па отићи на пример на месец, ми би оданде видели земљу на месечевом небу онако лепо, као што сад виднмо месец на нашем небу. То би исто било кад би гледали земљу са ма које друге планете па и са сунца; земља се јавља онако исто на њиовом небу као што се те планете јављају нама на нашем небу. Дакле земља и небо ни су две ствари једна другој супротне као што се то некада мислило; и земља и ми сви с њом смо на небу; т. ј. у том огромном простору што се зове небо, налази се земља као кугла, без икаквих наслона и темеља као мали мехур од сапунице па лебди по њему као оно зрно прашине по нашсм ваздуху,... Занимаће вас да чујете како говори о небу наш први Физичар, АтанасиЈе Стојковић, почетком овога века: »Оно што ми горе гледајући називамо небом, није кожа нити друго какво чврство вештество, нити има међу оннм звездама ма чега, о што би човек главом ударитп могао. Од једне звезде до друге јесте бесконачан простор у коме ничега другог, до неко ваздуху нашем слично вештество бити може. »Узалуд ћеш ти дакле целу ноћ пред Богојављење у небо гледати, да ти се оно отвори, да би ти једну мерицу новаца искати могао — Небо је свагда отворено; свагда се може човек Богу молити; свагда ће он молитве његове — ако су разумне — услишити. Но новци се у небу не кују. За то није потребно чекати да се небо отвори. Труд и приљежање треба положити, треба радити кој оће да има мерицу новаца." (фисика I. 160) — Овај кратки низ посматрања створио нам је сасвим други појам о небу и о положају наше земље у њему. Па сад, кад смо дознали да је наша земља небеско тело, те да смо и ми на небу, кад ћемо се дакле слободније по небу кретати и смелије по њему разгледати, исгштајмо чега има још по небу поред нас, другим речима, покушајмо да дознамо какав је његов састав или његов склоп. Ако на небо погледамо дању, и кад је ведро, угледаћемо само једно јако светило, сунце, које је својом светлошћу засенило сва остала небеска тела; и кад би били осуђени да нам сунце никад не зађе, кад би владао вечити дан, ми би без сумње били још гордији но што смо некад били, јер би рекли, Бог је створио сунце и нас или нас и сунце. Али чим сунце седне, на најпоступнији начин прелазимо од дана к ноћи, кад ноћ наступи, сасвим ведра и непомућена, онда се небо оспе ситним и веома светлим тачкицама које ми зовемо звездама, и ва које су стари држали да су за небо прико-