Отаџбина

нево и његов слкоп

кумовска слама један прстен збијених звезда, скуп све самих сунаца. Има астронома који су бројали звезде у кумовској слами и нашли неколико десетина милијуна звезда у њој. Највећи део тих звезда скупљено је у самоме прстену, а само неколико њих, да се тако изразимо, расуто је ■ на Једну и другу страну његову; то су оне звезде које ми видимо ретко расуте по небу, на једну и другу страну кумовске сламе, Једна од тих расутих звезда јесте наше сунце. Оно је дакле с нама заједно, једна звезда из кумовске сламе; ми, т. ј. наше сунце са свима осталим звездама које на небу видимо чине једно цело са млечним путем, чине једну звездану гомилу, која изгледа као прстен. Кумовска је слама једна држава на небу, а поједине звезде у њој као и наше сунце су поједине породице у тој држави. Дакле наше сунце са својом системом представља једну породицу у државн кумовске сламе, а наша је земља према томе један члан сунчеве породице или један грађанин кумовске сламе. Винимо се у мислима тако далеко у небо, да нам цела кумовска слама изгледа као мали прстен и то тако мали, да га већ више не видимо голим оком већ само дурбином, ,1ако би могли израчунати колико би ваљало далеко отићи: 10, 20 или 50 хиљада пута толико колики је пречник кумовске сламе. И кад заиста одемо тако далеко па са те даљине погледамо дурбином, онда нам цео млечни пут изгледа као беличаст, млечан прстен са неколико звезда у средини својој. Ето таквих прстенова ми видимо данас, гледајућн одавде с-а земље кроз велике дурбине на небо. То значи да је сваки такав прстен по једна кумовска слама као што је ова наша, и пуна звезда као што су и ове које видимо у нашој кумовској слами. То значи да на небу није само ова наша кумовска слама са својим звездама, него да их има још и других, само их ми не видимо голим оком, јер су здраво далеко, али их видимо дурбином. То значи најзад, да се свет не свршава са најситнијим звездама које ми видимо голим оком, него да тамо далеко од нас има још не само појединих звезда него и читавих група звезданих и то оваких као што је ова група, коју видимо свакога дана на нашем небу и у којој се и ми сами налазимо. Дурбином је виђено до данас врло много таквих беличастих тела, која се некад покажу сложене из хиљаде и милијуна звезда а некад и кроз највеће дурбине остану као проста беличаста маса. Неке од њих изгледају као прстен, неке су плочасте, друге кугласте, сочивасте и издужене, а некад сасвим неправилног облпка. Кад се успе да се те беличасте масе по небу разложе на звезде, онда се оне зову » звездане гомиле' 1 - а ако ни су састављене из звезда него су светли гасовп, онда се зову » небеске магле" или »маглице?,.