Отаџбина

28

С Е Љ А Н К А

— А сад буди мирна и гледај кака посла, па ћемо се довече наразговарати. Из конака викнуше да се поставља. Анђелија оде постављати совру.. За време ручка разговарали су се о радовима ; чича Стеван по мало и дираше чича Илију ; чича Илија опет — са своје стране не оста.јаше дужан — к'о пријатељи ; попа причаше како је се намерио на добра пријатеља, како и њему његов пријатељ прети да ће му подвикпути једног дана : »срећна ти качара пријатељу попе !' ( — А вала нека га нек подвикне — рече попа — али кад ја искупим неколико „жедних 1( у његовој качари, видећемо шта ће бити!.. Кад се ручак сврши -- Омиљана се дижс те донесе дар. По реду, њена је дужност да кад ћери први пут у пбде дође, донесе дар свима укућанима од најмањег до највећег. И она је донела и све даривала. После даривања Смиљана и Спасеиија усташе иза совре и одоше Живани. Људи су седели и гшјући разговарали. Анђелија је дворнла и служила их пићем. — Ама добри ти волови у отави под кућом — рече чича Илија. — Ј&. — Јавља ли се трговаца ? — Јавља. — Па што не д&ш ? — Не можемо да се погодимо — вели чича Стеван. — Шта ти дају ? — Ајде види најпре па ћу ти казати. И дигоше се сви те одоше у ливаду. Жене разговарају о својим пословима. Живана прича каки је ред код ње у кући : прича им о АнђелиЈи, о њеном раду и владању. Смиљана јој само благодари... После вечере поседеше мало. Чича Илија потражи зета да га види. Миладин дође поцрвенео сав к'о рак кад се укува. Приђе старцу руци. — Жив био ! Па камо се ти, море, данас ? — упита чича Илија. — А, то ми је ратар ! -- вели чича Стеван — он једнако по градинама. — Па како, море — а? — Вала богу ! — вели Миладин а оборио главу и гледа у носеве од опанака. — А како ти снаша , слушате .111 вп ваше старије ? — Хе, хе, хе !... слушамо — ја шта ћемо ! — одговори стидливо Миладпн.