Отаџбина

С Е Љ А Н К А

31 1

чала јој је Миленија; у ње не беше тајне пред Анђелијом... Децу је надгледала и миловала. Дође јој по неки пут и тешко, али она сама у ееби рекне: „Треба претрпети — није ово до века... Ваш да видим могу ли! .* И тада се опет насмеши. У кући су о њој говорили: »Ово је злато; ово је божији дар!« а у комшилуку: „ово је анђео!.. Баш је ова Живана срећна: што год снаја имаде — све ваљане !..« И сама баба Симана која једаред рече Жнвани за Анђелију; ,,ново сито о клину виси" — увиде да је погрешила, и, глто је најглавније, признаде своју погрешку јавно — што није никад дотле учинила — рекавгли једног дана Живани: — Е, Жико, ја погреших кад ти оно рекох за твоју Анђу ! — Е, нризнајеш ли? — ГТризнајем. Овако шта нисам у своме веку видела. — Ето па види! — Ама, је л увек овака? — Увек. — Ово ће бнти или одвише срећно ■ или одвише несрећно! — вели баба Симана. Анђелија је чула да је свуда хвале и тим се поносила. »Оћу и од данас овако! Оћу да будем вредна, ^оћу да будем умиљата, оћу да будем поштена !.. Молим ти се господе не дај ми друге памети, и дај ми здравља!.." Миладину је играло срце од радости. Он је толико волео свог оца и мајку, да није више ништа ни тражио. Кад год би она хтела да га мало боље услужи — а то је увек чинила кад је добила прилику да буде с њиме на само; иначе је беше стид, — он би рек'о : — Нека, дијете, иека! Само ти гледај 'да *си њима права а за ме не бери бригу!.. Ја то могу све сам... Право да кажем: првих дана она никако није ни мислила о Миладину. Њих двоје беху к'о два путника кад се сретну: гледе се, виде да су људи — и то је све... Док јој је на очима и мисли о њему; али како одмакне — к*о да га никако и нема. У души њеној не беше ни једног осећаја за њега; сва њена брига била је : да задовољи свекра и свекрву, за то је о Миладину слабо мислила. Али, пошто је пребринула ту бригу, пошто је видела да је сви у кући лепо гледе — она је онда хтела још нешто... Чудна је душа човечија! Она никад није задовољна са оним што има : — за час зачама па и ако јој .је добро.... Она, дакле, тражи промене тражи нових сластн...