Отаџбина

КАРАЋОРЂЕ II ФРЛНЦУСКА

603

Она умре остављена од народа онда свега, На симртн болна јако прокдела је тада њега: Нигде сганка да не нађе. ма где да се змуд креће. Уз то вечно још да живи међу светом ал' без среће! II он живи — прича вели — ал га с.1ика гони њена, II слатке му дане трује из прошлости успомепа! II у друштву прн пехару залуд од те мисли бега, II ја питам: да случајно ту међ нами нема њега ? Поглед о сам: цело друштво занемило тужна лица, У пехаре ронила са за сузицом све сузица! II месец је с неба сјао, многобројне и звездице. А нз горе жалостиво певале су мале тице. М. Ј. Илијћ. КАРАЂОРТ5Е И ФРАНЦУСКА ДОКУМКНТА 0 ОДНОШАЈИМА СГБИЈЕ С НАПОЛЕОНОМ 1. ЧвОв 1614) Из Франц. државних архива износи на Јавност 0 Г И С Т Б 0 П. (НАСТАВДК) XXXIII 12 , 24 мај. 1810, Пари. (Турск^, Сл. провииције I) Срнски послаиик и нуномоћник, каиетан Раде Вучиник Н»ег. Екс., г. Шампањи, војводи Кадорском. Сходно овлашћењу које ми је пзводеда дати Ваша Екседендија преко г. пуковннка барона Мериажа, који се налази у Љубљани, ја сам дошао у престонпцу великог монарха н великог народа, но мисији коју су ми поверили Вођ и Савет српског народа. Узпмам слободу да издожим Вашој Екселенцпји, као нашем моћном иосредннку код суверена сптуацију, вољу, жеље п потребе српског народа. 1. Српскп народ п ако је морао да чини нрошде годнне диверзн.ју у корист Русијину и ако је непријатељска снага далеко