Отаџбина

ФРАНЦУСКА И КАРАЋОРЂЕ

609

су дали о томе доказа својнм држањем за време свију руско-турских ратова, а нарочито Срби за време садањег рата. Да је Русија хтеда, продужујући своју стару политику, да им помогие корисно и на време , она би већ била господар Цариграда. Али њезино држање према њима, парочито према Србима у посдедњем рату, јако је разлддило њпхову приврженстт п одаиост. Добрн људп прави пријатељп своје отаџбине, који су у српском савету и око вођа Кара-Ђорђа Петровића, давно су већ наслутшш ово што је се догодидо, ади нису смеди да иодигну гдаса иротпв Русије, због оиштег предубеђења у њезину корист, ади видећи јасно да су они жртва те сиде они су објавиди народу српском ову дупду истипу : 1°. Да је Русија вазда радида за своје вдастите а никад за Србнјине интересе; да она никад није тражида сдободне људе већ увек робове под изговором редигиозним, и да сдедствеио она не може усрећити Србију. 2°, Да само Фраицуска, само Ве/ики Наиодеон може усрећити Србе, јер он сматра све народе као своју децу , ма које вероисиоведи они биди. Име Наполеоново већ је уписано у срцу нашег народа и његових суседа, којп очекују само оддуку Србијину па да сдедују њезином примеру. Ако се Француска користи овом придиком и помогне непосредно иди посредио Србима да дођу до подитичке егзистенције нод њезином протекцијом, она може бити унапред убеђена да ће се на нрвн снгвал рата између ње и Турске свп народи ових предеда ставити њој на расподожење, и да ће она њиховом помоћу са мадим жртвама убрзо постатп господарем све Европске Турске. Само име Идирија, којеЈе Француски цар васкрсао за те народе, тодико им је поласкадо, да су све очи управљење оа његову узвишену особу, као на обнављача њихове старе сдаве. Кодика ди ће бити њпхова приврженост, или боље њихово одушевљење, кад Наполеон буде њихов заштитник ! Алн ако Француска пропусти ову придику , па ако Русија поправи као што се даје нретпоставити своје недојадно и неподитично понашање , дајући нам помоћи у новцу, у муницпји и у мадо војске, она ће учинити брзе и сигурне напретке у Турској, па кад једном буде досиели у Бугарску и у Србију бнћа већ доцкан да се ти народи отргну да не буду уз њу , на ако затим плане рат измеђ Русије и Аустрије, инвазија Угарске и осталих ОТАЏВИНА КН>, XIX. св. 76-тл 39