Отаџбина

614

КАРАЂОРЂЕ И ФРАНЦУСКА

То су захтеви које је г. иосланнк српски имао да поднесе Вашем Велнчанству. Ма какву оддуку донело Ваше Величан ство Срби ће се њој повиновати, али ови желе да им Ваше В еличанство изволи што пре обзнанити своје намере. Од како су се обратили Вашем Величанству, они не врше своје операције у споразуму са Русијом. Услед тога постоји шта више од прошле године измеђ н>!!х и Турака обустава непријатељства; н једна и друга страна остале су у својнм старим положајима. Али руски ђепе рали чиннли су често кораке код Црног Ђорђа да га побуде да наново отвори борбу. Они још више наваљују од како су имали успеха протнв Пелнван Оглу-а, — и послали су у Београд првнх дана јула једно за другим два курира да се Црнн Ђорђе реши да радн у споразуму са њима. До сад Срби ннсу дали никаква нозитнвна одговора : тражили су да добију времен а докле им не буду познате одлуке Вашег Величаиства. Али ако не мо гу да добију од њега никакве одлуке, прилике у којима се они налазе тако су хитне да неће моћи још : дуго оклеватн са својим решававем ; јер они се боје да не изгубе руску помоћ у рату н руско посредовање у преговорима за мир а међутим да им ни Францеска не да своју заштиту. Ако Ваше Величанство не буде пашло за добро да се изјасни односно њих, г. посланик српски има намеру да се одмах врати у Веоград нрема налогу којн је примио. Побуде које он истнче да добије брзу одлуку ннсу искључиво у интересима Србнјиним; он мисли да уграбив ову прилику да утврди судбину његове земље, Ваше Величанство ће стећи нов уплив у Европској Турској. Србн говоре истим језиком којим и Бошњаци, Црногорци и Илирци. Са њима и са Вугарнма они образују један нсти народ. Ако Ваше Величанство буде што учннило за Србе нридобиће му нарочнто у Босни велики део становништва. Трговина са Србијом може бити од користи за иокрајине Илирске. Комуникације нзмеђ двеју земаља су лаке, бнло Дунавом бнло преко Црне Горе. У будућнм ратовнма Србнја би била нека врста предстраже: она бн послужила да у даној прпли сасвим нзолује Босну од осталих турских иокрајина. У положају у којем се налазе Србнма је потребна каква страна протекција. Ако не добију протекцнју Францеску сва је прилика да ће се још јаче приљубнти Русији и њихов посланпк предвиђа да уплив који буде стекла даиас код њнх Русија може једног дана решити судбину њихове земље. Она ће ностатп оно што су постале Молдавија и Влашка, где је Русија најнре имала