Отаџбина

<536

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

Узмимо 100 грама хлорида непознатог метала X, иа заступимо у њему хлор кисеоником, и нека је тежина добивеног океида 50*4. То ћу представити иишчевим једначимама: X —(— С1 х = 100 X + О х = 50-4. Ми не знамо колико има од ког састојка у тим једињењима; али знамо то, да 100 г. хлорида и 504 г. оксида садрже исту количину непознатог метала. Према томе разлпка између та два броја: 100 — 50-4 = 49-6, преставља разлику између количина иотупљеног хлора и количине пришавших кисеоника. Како се пак елементи заступају међусобно у сразмери њихових еквивалената, то онда разлика 49 6 стоји према количинама хлора и кисеоника, што се налазе у 100 г. хлорида и 50-4 г. оксида непозпатог метала, као што стоји разлика еквивалената хлора и кисеоника (3 5 ■ 5 — 8 = 2 7• 5) према истим еквивалентима. 5 погледу решења нашег задатка то значи: кад неки хлорид пређе у оксид, тада је за сваки 27-5 г. умањене тежине оксида пришло непознатом металу 8 г. кисеоника, а иступило ;е 35-5 г. хлора. По томе, кад је тежина нашег оксида мања за 49:(5 г. од тежине хлорида, то је онда непознатом металу пришло кисеоника 14-4 г., а иступило је хлора 64 г. Из тих података можемо иврачунати, да 100 г. хлорида садрже : Хлора • • 64 г. Непознатог метала 36 „ ' п0 I . а 5.0 4 г. оксида садрже: Кисеоника 14'4 г. Непознатог метала 36'0 „ ~~50Т~ г 7 Из овога ћемо најзад израчунати, да се са једним еквивалентом хлора или кисеоника једини "20 дела непознатог метала, и то је његов еквиваленат. То је дакле аритметичан пут, по коме се из супстатционих хемиских података израчунавају еквиваленти. II но томе, нико неће математиком решавати оно. што може да реши аритметиком; јер математичан резултат мора најзад аритметиком претворитн у апсолутан број. Према овоме нова наука г. Милетића није нова, а његов математичан метод израчунавања еквивалената нема за хемију ни те•ориске ни практичне вредности. С. М. Лззанић.