Отаџбина

НЕБО И ЉЕГОВ СК.10П.

Све то што смо до сад дознали можемо свестн на неколико речи. Стари су мислили да је земља доњи а небо горњи део овога света; да је земља велика и непомична а да је небо полукружни покров од стакла или чега другог, да се наслања на земљу и да су за њ' приковане звезде. Обично су још сви држали да има више небеса, седам , осам до десет. наслагани једно на друго као оно љуске у црна лука , али у исти мах раздвојени једно од другог. Другим речима они су мислили да смо ми као у неком шатору, кога је покров једпо или неколико небеса а патос земља. И да би зграда била потпуна, латински песници наместише изнад тих сводова што зе зову небеса , изнад планета и звезда , олимгшјска божанства и елегантни митолошки двор, у коме се управљало судбином целог човечанства. Међутим шта је у ствари са тим питањем о небу? Је ли истина да је небо чврсто и наслоњено на земљу ? Да ли их заиста има више и чега има у сваком од њих? Једном речи шта се данас зна о небу ? Пре по што одговорпмо на та питања будимо на чисто са тим, шта ми називамо небом Не један пут сте ви посматрали, кад је дан ведар, ону огромну плаветну пучипу. која се високо издиже изнад наших глава, нагиње се и заокругљује свуда око нас, па се најзад као наслања тамо далеко, докле наше очи могу дадогледају. Јел' те да вам изгледа као да сте сели под какав велики плаветан покров, под шатор, како вели цар Давпд, И ако пажљивије посматрате његову боју на разним странама прнметићете одма, како је спрам сунца загаситије а на страни на којој је сунце, блеђе и отвореније. Погледате ли управо над главом, у зеннт, видићете да тамо није онако обојено' као кад спустите поглед на ниже дуж пољане у којој сте ви, према хоризонту; док је над главом више или мање отворене плаветне боје, то се плаветпнло према хоризонту све више губи, док најпосле при дну пређе у сиву боју. Кад једног истог дана посматрате небо пз јутра, његова боја не ће бити иста и у подне, и док сунце зађе промениће се још впше пута. У зору је исток румен, а у вече језапад; у нодне нема црвенила никако. Погледајте небо сутра дан, нећете га видити онако, као што сте га видели дан рапнје; некад ,је небо натуштено а мутно, некад опет осветљено и сјајно. Они делови неба, који су данас били црвеин као крв, сутра дан могу бити зеленкасто сиви а другог дана опет белп или румени, љубнчастн. Оно дакле што ми називамо небом није увек једне исте боје, и ми сваког дана говоримо да је небо плаветно, да је небо црвено, натуштено, румено и т. д.