Отаџбина

ДОБРОБОЉАЦ

НАСТАВАК ПЕСМА СЕДМА Ненадни гост 1. Кад уморан Паја већ до Раче стиже, Он десницу своју ведром челу диже, Те помену бога и светог Јована. А после на Дрини један чамац нађе, Па узбуђен Србин, срца раздрагана, Са обале дринске у лак чамац сађе, И, захвалан Богу и светом Јовану, Погледаше вес'о српску равну страну. 2. Али тек што беше преш о пола Дрине, Кад се нека вика зачу из даљине, И коњици турски долете обали. Ради су га били ухватити како, Јер су већ на њега били посумњали, Па су се бојали, да не би измак.о. Чудан им је Паја као Турчин био, Што се и под чалмом српски прекрстио. 3. Ал Пају не беше ухватити лако, Он се био српској обали примак'о, 11 љутити Турци потегну пиштоље, Па на његов чамац по метак избаце, Али, крај све њине муке и зловол>е, Куршуми ил мину или не добаце, Те радостан Паја до обале стиже, Па се, спашен смрти, у Србију диже. 4. У Мачви је им'о познаника стара, Капетана среског, школскога другара, Те се равним друмом Црној Бари диже; После кроз Глоговац, лепо село, прође, II преко Совљака Богатићу стиже, Па, прашљив, до среског начелништава дође, Те се чича-Јанку на вратима јави Зачуђен га пандур старијем пријави. 5. Капетан га гледи, а Паја се смеши, Па започе брда да скида и дреши, Ал капетан викну: »ниси ти у хану Није ово Турска да ти може бити ! Вуци се одавде тамо у механу Или ћу те сада у апс затворити!"