Отаџбина

« 490

ПСИХОФИЗИКЛ И ЊЕН ОСНОВНИ ЗАКОН

дражаја, којим се ироизводи најмања, ириметна. иромена у сензацији извесне интензивности, стоји увек у истом односу са количином ирвобитног надра.жаја, другим.речима ако надражај х производи сензацију извесне интепзивности, и ако је потребно да се % повећа за ^падасензација порасте за минималну приметну сензацију, то јће за нов минимални прираштај требати надражај и+^):50, и т. д. Из овога става којим се резимишу Веберови експерименти, Фехнер је — с правом или не, за сад нас се не тиче — извео закључак: да би сензација, расла, једна.ким ирира.шта,јима, надражај треба. да. расте увек ироиорционално (ирвобитном) на,дража.ју («с1а88 сће Сггбззе с1е8 КеЈггшуасћзез дегас!е Јт УегћаИтзве с1ег Огбззе сЈез 8сћоп ^елуасћзепеи Ке^гез 1егпег \уасћзеп ти88, ит посћ (ЈаззеЊе !иг с1а8 ЛУасћа1;ит с1ег ЕтрГтскт^ хи 1е1з4еп»). Ако, на пример, једна сензација са вредношћу од 4, ироузрокована. надражајем = 27, захтева, да би достигла вреднсст од 5, да се надражај повећа са једном трећпном, т. ј. са 9, и постане 36, — то онда, да би та иста сензација добила нов прираштај једнаким са првнм и достигла вредност од 6, надражај би требао по ново да порасте за једну трећину, т. ј. овога пута за 12 и да постане 48 ; и продуживши тако, за сензацију 7, надражај би требао да буде 4 8-Ј- 48 = 64, и т. д. Другим речима ако се сен&ацији хоће да дају прираштаји по аритметичкој прогресији, т. ј. као 1, 2, 3, 4...., то треба да се надражај појачава у геометријској прогресији, т. ј. као 1, 2, 4, 8.... или 1, 3, 9, 27.... Ослањајући се с једне стране на овако тумачење Веберовог става, а с друге стране на познати принцип математички, по коме су прираштаји двају количина између којих постоји Функционални однос, једнаки. све дотле док су они врло малени (управо бесконачио малени), — Фехнер је дошао до закључка : да сензација ра,сте ка,о логаритам надражаја. То је Фа-