Отаџбина

ПСИХОФИЗИКА И ЊЕН ОСНОВНИ ЗАКОН

491

мозни психофизички закон коме је Фехнер дао име Веберовог или основног иси.хофизичког закока. 1 * % Многобројне су објекције које су, са разних тачака гледишта, управљане противу Формуле којом је Фехнер изразио однос надражаја и сензација. У главноме, једне од тих објекција тичу се Фехнерове Формуле у њеном односу са резултатима Веберових истраживања; друге се односе на саму Формулу ; треће на принцип на коме су засновани сви покушаји тачног одређивања односа између сензација и надражаја, принцин мерљивости сензација као психичких појава. Што се Фичо односа Фехнерове Формуле нрема резултатима Веберових истраживања, немогућеје порицати умесност Хврингове примедбе по којој Фехнер није имао права да своју Формулу изведе из Веберовог става. Јер, шта тврди Вебер? Да истом приметној разлици висина 1 Ево у кратко пута којим је Фехиер, пошав од пропозитдије Веберове, дошао до своје догаритмичне Формуле. По једном математичком принципу, прираштаји .двеЈу количина између којих постоји однос Функционалиости, иропорционални су све дотле док су врло малени. Примењен на однос између сензације и иадралсаја, тај принцип гласи : врло малени прираштаји сензација пропорционални су надражајима.. С друге стране Вебер је нашао (бар по тумачењу Фехнеровом): да разлике двају •сензација остају једнаке, кад разлике надражаја остају релативно једнаке. Наслањаућн се на ова два принципа, Фехнер овако резонује : дУзмимо саобразно Веберовим истраживањима, да је прираштај једне сеизације врдо малеи у односу према њој. Означимо надражај са р а мали прираштај • са <Јр. Релативно повећање надражаја биће Означимо за тим са у сензацију која зависи од надражаја /За са с!у најмањи њен прираштај који одговара прираштају надражаја од /3 на Ј/З.... «Према експерименталним истраживањима Веберовим, прираштај остаје ста(Ј/5 лан све док је одиос сталан, па ма какву апсолутиу вредност имали /2 и (1/3. По Г ^ ,• ...лМ горњем пак принципу матоматнчком прираштаји (1/3 и (Ју остају (просто) пропорциоиални између себе све дотле док су врло малени' (управо бесконачно малени). Ова к(3/3 два односа изражаЈу се следећом једначином: (Ју = —(к означава (( константну количину®). А из ове једначине интегрирањем добија се: у * КХо^" (3. (где у предсгавља вредност сензацијер. Опај пасаж узет је из Рибовљевог дела: РћузшЈо-це а11ет. соп1;етр.