Отаџбина

500

ПСИХОФИЗИКА И ШЕН ОСНОВНИ ЗАКОН

гој две скале и записати на јсдној од њих количину топлоте у њеним јединицама, а на другој одговарајућу количину запремине изражену у јсдиницама љене ирироде. И најзад ваљало је тражити да ли се може поставити какав сталан, правилан однос између та два низа бројева. Тек када је се, на тај начин. нашло, да између количине топлоте и ширења живе доиста постојп сталан однос, а на име однос пропорционалности, тек тада је се ширење живе могло узети за мерило топлоте. — Исти је случај са мерењем нростора. Ми данас с правом меримо пређени простор временом које је извесном телу потребно да тај простор пређе. По пре но што је се иређени простор почео мерпти овим путем, било је нужно уверити се да између те две количине постоји један сталан однос. А да би се добио та} однос ваљало је најпре изразити бројем и време (нпр. у секундама) и простор (на пр. у метрима); за тим на према бројевима протеклих времена : 1, 2, 3, 4... записати бројеве пређених простора: 5, 15, 25, 35... Упоређујући за тим обе серије бројева, видело је се, да, док бројеви ирве серије расту као 1, 2, 3, 4...., дотле бројеви друге сзрије расту као 1, 3, 5, 7.... на основу чега је постављен закон да је пређени простор сразмеран квадрату времена. — Не би тешко било показати да су овим иутем постали и сви остали физички закони којима се изражавају односи физичких количина. Ако сад овај резултат прнменимо на мерење сензација и надражаја, лако ћемо увидети заблуду у којој је био Фехнер кад је горе наведене речи написао. Фехнер вели, да ми истина не можемо мерити сензације унутарњом суперпозицијом истих ; али мисли да би се то могло постићи посрединм путем , т. ј. употребвши као мерило надражаје који их изазивају. Он дакле позира један правилан однос између сензација и надражаја без да је претходно измерио сензацију јединицом њене природе. Из резултата пак до кога мало час дођосмо