Отаџбина

ПСИХОФИЗИКА И ЊЕН ОСНОВНИ ЗАКОН

501

разматрајући мерење физичких количина, излази. да би један такав однос сам-» опда могао бити нозиран када бн свака од количина између којих се хоће да постави однос — у овом случају надражај и сензација — била већ измерена јединицом њене природе. Другим речима, да би могИ1 мернти сензацију надражајем , требало би да је одп"с пумеђу та два терма већ одређен, аодређење тога одиоса иретпоставља да се, не само падражаји, чија се непосредпа мсрљивост у осталом и не доводи у питање, мо и сензације могу мериги неаосредно , т. ј. јединицом исте природе, сензацијом. Ну, коју сензацију да узмемо за јединицу мерења? ПсихоФизичари се за ту цељ служе тако зваиим истом ириметним р&зликими сензација (с1ег ећеп тегкИсће Етрћпс1ип§8ип1;ег8сћ1е(1). Питање је да ли те истом приметне разлике испуњују услове које мора имати једиа јединица мерења. И да ли сензације у оиште допуштају да се на њих такво мерило примени. Претпоставимо да се тачности мотода по којима се одређују те најмање приметне разлике између двеју сензација, не може никакав приговор учинити претпоставимо да су савладане све практичнс тешкоће са којима експериментатор има да се бори док многобројним огледима не успе да одреди тачно колика ће у овом или оном реду сензација бити најмања ириметна разлика, — остале би још две огромне , несавладљиве тешкоће које стоје на иуту непосредном мерењу сензација. Нре свега, једине количине које се непосредно могу мерити јесу оне код којих се јасно појми једнакост и суму њихових делова: свуда где се говори о мерењу количина, било да су то дужине или углови, или површине или времена или силе, увек се пре свега обраћа пажња на то шта се има разумети иод једнакошћу и сумом истих. Битни карактери непосредно мерљивих количина је хомогеност : кад такве количине расту, прираштај је апсолутно исте природе које и количина њиме повећана. Та-