Отаџбина

50°.

ПСИХОФИЗИКА И ЊЕН ОСНОВНИ ЗАКОН

кав је случаЈ са дужинама, новршинама, временом и т. д Кад се на нр. једна дужина додаје другој, свака од тих сабирних количина исте је природе које и њихов збир. Непосредно мерл>иве количине морају имати карактер хомогености управо за то што се међу собом могу упоређивати (мерити) само количине исте природе. Сензацијама не достаје овај битни карактер свију непосредно мерљивих количина. Свака сензација, поред каквоће и интензивности, карактерисана је у извесној, маљој или већој мери, пријатношћу или непријатношћу, оним што Немци врло згодно обележавају речју «Ое.{ић184оп м . Овај нераздвојни елеменат сензације, који је час неприметан а час потпуно маскира представну страну њену чини да се сензације , растући, мењају и постају хетерогеие , и да, у след тога ми нисмо у стању да појмимо збир или разлику двају сензација. (С Ј' а1 ћеаи 1а1ге, велн врло умесно Ж. Та,нри Француски математичар, еп гез1;ап1; а ип ро1п1; с1е Уие ригетеп!; зићјесШ, је не содо18 ш 1а вотте (1е (1еих вепваИопв, ш 1еиг сћћегепсе: 1огас{ие ипе зепваИоп ^гапсШ, е11е (1еу1еп1; 1ои1; аи1ге е1; се ди1 ејзЈ уепи 1а тосћћег, с1оп! је па1 пи11е 1 (1ее, пе те рагаИ; раз с!е 1а тете па1;иге дие 1а зепзаМоп рптШуе. Оие 1'оп Иеппе а 1а тат ип оћје! диГ ^'есћаиГћз рго§ге881Уетеп1;: 1а зепваИоп 8е тосћћега хпсезватеп!; е1; 8е 1 ;егт1пега еи с1ои1еиг си18ап(;е; ои арегдоН 1:пеп дие 1ез 1егтез ех1 ;гете8 пе 8е ге88етћ1еи1; диеге; 1ог8срле 1а с1ои1еиг 8'ен те1е, с!'аи1;ге8 пегћз 81 је пе те 1;готре 8ои(; т18 еп јеи. СеИе сШТегепсе с1е па1иге сјш ех181;е тсои1 ;е81 ;атеп1; еп1ге (1еих бепбаИопб с1е сћа1еиг саизеа раг с1е8 ехоћаШпв ци! сћ!1;егеп1; биШзаттеп1, те ралаи!, вели Танри с разлогом, 8пћ8181 ;ег а ип тотс1ге с!едге, ен!ге с1еих вепза^опз ш^егтесИаЈгез". 1 Но рецимо да се и ова тешкоћа може отклонити, да се аФективни елеменат сензација, може елеменисати, да се у једној серији сензација А а А, А 3 .... поједини чланови серије не разли^ују по природи својој већ само по 1 Кеуие 8С1епЦГ1С|ие 1875,