Отаџбина

ПСИКОФИЗИКА И ЊЕН ОСНОВНИ ЗАКОН

интензивности, остаје иитање о једнакости минималних диФеренцијалних сензација ко.је нсихофизичари узимају, као што рекосмо, за јединпцу мерења. Рекли смо да јединица мерења мора бити једна нрецчзно одређена и сталиа количииа. Да би се дакле мипимална диФеренцијална сензација с правом могла употребити за јединицу мерења нри мерењу сензација, требало би да у једној серији сензација А, А 2 А 3 .,., Ак, А1.... у којој се свака следећа сензација разликује од оне која јој претходи за минималну сензацију, све минималне диФеренцијалне сензације буду једнаке (сталне), т. ј. да минимална сензација која је била потребиа па да се осети да је сензација А, порасла у интензивпости и постала А 2 , једнака са сензацијом која је била потребна да се осети да је сензација рецимо Ак порасла у интензивности и иостала А1. Другим речима, разлике које постоје између интензивности сензапија А, и А. 2 с једие стране и Ак и А1 с друге стране требале би да буду једнаке онако исто као што су једнаке разлике између 3 и 4 метра с једне и 39 и 40 метара с друге стране. Ну ова претпоставка на којој су засновани сви покушаји мерења сензацпја, није оправдаиа Фактима: минималне диФеренцијалне сензац је могу бити једнаке само по дефиницији , т. ј. ако у наиред, произвољно поставимо да су једнаке; у ствари та једнакост не постоји. Узмимо једап пример. Ми додирнемо прстом један предмет, рецимо на температури од 20°, и добијемо извесну сензацију. Загре^е ли се тај предмет јаче, сензација ће се у самој ствари изменити: ако је веровати свести, она ће ностати друкча по каквоћи, неће се моћи упоређивати са оном која јој је претходила нити схватити као збир првобитне сензације и извесне диФеренц. сензације. Но, као што смо напред рекли, ми ћемо претпоставити да је аФективни елеменат елиминисан, да се та сензација, дакле, може узети као збир првобитне и минималне диФеренцијалне сензације; то би била једна врста деФи-