Отаџбина

Д 0 Б Р О В О Љ А Ц

Целу драгу нојцу мислила је млада, Док већ најзад зора на прозоре стиже, Те је, слатки санак једвице савлада, И, кад јој се мати из постеље диже, Она је тек онда у првом сну била Једва ју је мајка доцкан разбудила. 2 2. А како је после за шиваљку села, И танано платно преда се узела, С уздахом је тешким започела шити, Мислећи на своје омиљеие наде; А када јој срце стаде јаче бити, Она ману мисли па певати стаде, А шиваљка цакти, те се једва чује: »Срце ми болује, а не знам, шта му је/ ( 23. Она тако шије, пуна тајних жуди, Па песмама тајне издаје из груди, А бака по кући кућни пос'о гледи: Преставља и кува, запржава, сирема, Ал, кад баке нема да ручак надгледи, Онда, богме, Драга све сама припрема. Час по кући ради, часом оиет шије Никада јој јадној до одмора није. 24. Само кад је светац или петак млади, Када женски посо не сме да се ради, Она се обуче, па пред кућом седи, А по некад само до кчпије доће, Па иза ње жељна на улицу гледи, Кад се ко појави и улицом прође. А каткад и с мајком у Грмиће оде Тамо сваког свеца момци коло воде. 25. Кад је лепо време, сав се Шабац дигне И старо и младо у Грмиће стигне. Младеж вито коло на ледини игра, А стари у хладу испод грма седе, Па многима срце весело заигра, Кад на сретну младеж иред собом погледе. А многом и уздах са усана слети, Па се и сам својих младих дана сети. 26. Те замишљен сетно о нрошлости снива, Па тек само рекне: »нек младеж ужива! Није то за дуго — проћи ће ти дани, Настануће бриге, настануће јади, Пролетеће брзо часи насмејани, Обузеће срце тешки каритади. Тако мисле стари, па од срца желе, Да им се у колу деца провеселе.