Отаџбина

ТУРСКИ РАТОВИ У ЕВРОПИ

521

дишње Он је послао посланике да траже повећање, и то баш онда, кад је Султан имао рат са Караманима. Посланици ће изјавити, да ће иначе пустити Орхана на слободу. Султан је обећао, да ће учинити све што је нраво, док сврши рат са Караманима. Кад се пак из Караманије вратио, обуставио је плаћање за издржавање Орхана. Да се истерају и званичници грчког Цара из области Оерске,која је такође служила за издржавање Орхаца. Константин је видео шта му предстоји и послао молбу напи у Рим, да код западних владара дејствује да му пошљу помоћ. Овај мј ^ одговори, да ће то учнити, ако се изврши еједињење вера. Даље је Константин целе зиме покушавао да одврати Султана од непријатељске политикс и молио га да не зида град пред цариградском капијом. Султан је одговорио да од града Цариграда не тражи ништа, а свој град подиже на свом земљишту. Услед овога сви грчки државници увидели су, да једошло крајњо време И доиста под јесен 1552 био је Мухамед готов са затварањем Цариграда. Зато је кренуо одмах војску, да га освоји. Војска је износила 250,000 и то 80,000 праве турске (ту и јаничари) и 170,000 баштаника, европских и азијских, многобројна лака пољска и тешка опсадна артилерија много старих опсадних справа и оруђа и срества за издржавање. Децембра 1 . 1452 године кренуо је своју војску из Једрена на Цариград и опсео овај са сува и с воде 13 Марта 1453. године. По Ч. Мијатовићу 6 Априла дошда је војска, а 7 извршен распоред. Лево крило (европска војска) постављено је северо-западно од пристаништа вароши на вису, где је сада Дауд-пашина касарна до слатких вода. Десно се крило (анатолска војска) наслањало на обалу мраморног мора где стоји седмокулни градић (Једи-кулелер) до романске каггаје или висова, који сс уздижу цзнад Галате и Пере; напослетку средина је под Караџабејом према катгаји св. Романа на висовима Пере. Ово је језгро војскс. Флота је износила 1 45 — 400 бродова, али само 18 ратних галерија. Подигнуто је 14 батерија, свака са неколико топова. Сем тога било је на извесним положајима 12 великих топова и то: 3 према палати Хебдомон, 4 према капији св. Романа, три према силистријској палати и 2 према Златном Рогу. Топови су бацали зрна од 200 до 500 литара тежине, а они према Роману од 1200 литара. Даље више катапулта и балиста. Грчка ватра употребљена је на обе стране. Главну наду оснивао је Султан на грдан топ, који је маџар Урбан салио у Једрену. Топ је бацао 12 центи тешка зрна, калибра 0-96 на 1100 корака, сам био тежак 300 центи. Требало му је 2 сата за пуњење, а пуцао је дневно 7 пута. За његово транспортовање требало је 700 људи и 100 волова.