Отаџбина

турски ратови у европи

525

и нова оделења, на која је посада сипала смолу и сумпор. Ужасна борба трајала до после заласка сунца. Унраво борба је престала око пола ноћи. Но Турци не одоше натраг, него осташе код ограде чувајући справе и топове. Сљедећег дана (27 Мај.) нареди Султаи поново, да се бреша прави. Око 3 сата по подне избачена су три метка из грдосије топа противу куле и ова је срушена. Ноћу хтеде Ђустинијани да подигне нову кулу, али га потресе камено топовско зрно и он се онесвести. Однешен је кући, а кад се је освестио, дошао је одмах и продужио прављење куле. Сутра дан напали ,су Турци опет на брешу и разви се жестока борба поново. Турци надвладају али је Ђустинијани држао чврсто свој одред. На један пут погоди га зрно и он падне мртав. Понесу га назад, но Турци примете и јурну на Грке и нагнају их у бегство. Варош би била изгубљена да Константип са својим одредомније стигао, и Грке о^ушевио на отпор. Тако потисне Турке преко бреше. Султан скупи у вече савет и изјави, да хоће да дигне опсаду. Али му имами и научевњаци рекоше : »да ће варош пасти." Верујући овоме, нареди Султан за сутра последњи напад. Овај је отпочео 29-ог Маја рано са свију страна. Турци нагрну, пешке и на коњу, и са топовима, а нарочито на брешу. На ову је управљена топовска ватра. Они протерају посаду, испуне ров, направе нут, јуришате у брешу и одагнаше противника. Сад се разви жестока борба, у коју уђе и Констаитвн и сузбије турке до бреше. Источпи Беглербеј баци се на њега, али га грци убију. Сад се крене Мухамед противу Константина, управи на овога топове и пошље 3000 одабраних, да га ухвате или убију. Одмах.се крене Батаугли паша са много одреда на брешу. Он потисне Грке и продре у варош. За овим пошље султан све своје трупе, а он са јаничарима остане код пртљага, опкољен тоиовима. Међутим је Константин ушао у цркву Софију, причестио се, царици казао „збогом," од патријарха и свештенства узео опроштај и ујашио коња, па отишао код Златног рога. Имао је око себе само 3000 војника. На капији наишао је на много турака, где се је тукао и у борби и сам погинуо. Затим се покољ продужио по дворовима и улицама. Бранилац се је бранио и то : војска из кула а грађани са кровова, бацајући камење, запаљене греде и т. д. Санџак-бегови поруче да и Султан са војском дође, иначе се варош не може узети. Мухамед позове заробљене великаше и стратеге, обдари их поклонима и пошље их Санџак бегу, да заложе своју реч код грађана, да неће бити убијени нити опљачкани, ако престану да се бију. Даље им нареди да траже цара и царицу. Услед овога престали су грађани са борбом. Затим се на улицама и пијацама