Отаџбина

554

ИВАН ГУНДУЛИЋ

На замјерну, 1 на једину Њих бјелоћу свијетлу изабрану Бистри језер он час сину Живијем огњем вода плану. Озелење крај у трави. Трава у цвијећу оста околи, Ближње дубје по дубрави Гране у воду скдони доли. Оа свијем водам одсвуд ријека Залетје се у тијек хрли, С травом, с цвијећем, с дубјем нека Целива их она и грли. 2 Њека је руди прам врх чела ' У облук 3 златан покупила, Њека низ био врат расплела, И врх вода њим здаждима. 4 Ну кћи краља од Могора Љепша и свијетља свијех се указа: Њој из бијелијех прси зора, Сунце истјече из образа. Бјеља је видјет она веле С другам пловућ сред језера, Нег'ли од мора виле бијеле И од спјеваца куфа 5 пера. Чим ње влажни прам од коси Тихо прши® с хлатка 1 блага, Из злата јој бисер роси По цвјетицу лица драга. Овака се његда објави И божица свијетла од лова, И по језеру у дубрави 1 замјеран без еумње значн овде: што пада у очи. 2 Испореди ово и са оиим Таса (Јопхе II, р. 87): Рает и лавор, жбун и бил.ке па чак и земља и вода. — све дише љубављу п осећа њезину силу. 3 аокуиити у облук ирамен косе, мие.шм да значи савити косу, начишгги нао лук (иснор. об-лук) од ње око чела. 4 здаждити, даждити; чиппло се као да пада киша онима из главе, које бејаху расплеле косе. 5 куф, лабуд. 6 иршити (кор. прх —, наст. за, 4 врстт — и —), лелејати се. 7 хлАдак, хл&тка: ностало од оенове која је у хл&д наетавком — вкг.