Отаџбина

ИВАН ГУНДУЛИИ

»Покли сумњит није сада Да нас овди ко застане, 0 витешка дружбо млада, Став'мо оружје тешко с стране; Тер по овој бистрој води, Чим све пржи сунчја зрака, Пловај, пловај, 1 у слободи Игре миле творећ свака! 1(2 Расхладити труде од боја У што овако младе желе, Од љувенијех перивоја 3 Откривају лијере 4 би.јеле. Није мјеста, стране није Најмилије и најдраже, Ку завидно 5 рухо крије Да се нага сад не каже. Све бјелоће да прид очи Изберу се и сједине, Дробни бисер од источи, Јасно сребро, снијег с планине, Кон 6 билоће миле и драге Бојнијех диклиц тамне остају, Ке у бистрих водах наге Јакно звијезде трепте и ејају. 1 аловај императнв од иловати, нливати. Овај глагол 5 врсте помешао ее сада са глаголима 4 врсте те гласи аловити. 2 Ово много налику.је на једно место у Овидија (Метаморфозе' књ. 2, III) где се говори о Дијани нако је, кад јој је додијала припека, „ушла у мрачну шуму у којој тенијаше преко шљунка један поток жуборећи красно. Она се диви лепотн меота овога; дадиривајући ногом воду диви се такођер бистрини њезиној. (( (( По што смо удаљене од сваког погледа светоког, рече она, окинимо са себе одело своје п загњуримо се у таласе® 0 . Калисто понрвени ; већ се све свукоше а она се једина још устеже ц . — — 3 аеривој (ле^и^оЛ^), врт, градина, башта. У Гундулића има где где и туђих речи а.ли много мање но у осталих песника дубровачко-далматинских пре и после њега. Тако се »а пр. у 19 песмн осим споменуте речи налазе још и ове: турн (јамачно латинско Шгпв у нт-алнјанском облику), кула ; мир (лат. тигиз, тал. тиго), знд; аоклисар (алохрмиа'роод), посданик; русаг (колико се сећам негде сам пашао да је ово мађарска реч, која се ваљада ппше : огзад), крај. 4 лпјер, љиљан. 5 за вид-ан ; иснореди завндљна. 8 кбн, крај; од кона до Кона, од краја до конца.