Отаџбина

552

ИВАН ГУНДУЛИТч

Пистр'1 ријека с веће трака У дубраву густу улази, Од сунчанијех ка ју зрака Честијем китјем ' чува и пази. Али све се воде стају, И језеро сред ње чине, Љетне данке у ком трају 2 у1и.јепе виле од иланине. Дружба источнијех заточница Слиди смиона и слободна, Гди ју гласом од вјетрица Дубрава ова зове угодна. С дуга тијека 3 свака трудна 4 Зној на свијетлом лицу отира, И од врућине од полудна 5 Јаше у дубје полак 6 вира. Соколица прихрабрена ' Прид њиме се нагла пути, И у дубја их скут зелена Кликује овако починути: »Ето је пастир свратио стада У подгорје иа пландиште, Свак под дубјем сред ливада При кладенцих вјетриц иште; За то и ми, друге миле, Чим сунце одзгар припекло је, Ход'мо, гди сјен дубја диле 8 За трудима наћ покоје. Уживајмо слатке хладе, Гди нас зове драга сјенца, А коњи нам врх ливаде Нека пасу код кладенца — — —

1 китје (осиова у киг-а, паст. је), врхови од лрвета.

2 трлјати дапке, ироводити врсме.

3 тпјек, трка, трчање.

4 трудан, уморан.

5 иолудне, подне, иола даиа. У старом олов. НОЛО^ДМЈб постало је од два геиетива: (од 11014») и ДНћб (од Д1>НК).

6 аолак, иокрај.

1 ирихрабрен (ирсф. Пр"Е-) иревећ храбар.

* диле, деле, дијеле (днлптп ио заи., де.штн по пст., дијелити ио ју:к. говору).