Отаџбина

558

ИВА.Н ГУНДУЛИЋ

се чини да јунак Гундулићев није ни Осман ни Владислав, који имају једнаку важност, већ јужни Словени који пропадају под турским јармом, Гундулић је песник њихова страдања и наде на ослобођење. Наде те основане су у њега с једне стране на распадањс турске државе, а с друге стране наЈачање Пољске ; иа то Гундулнћ приповеда о судби несрећног Османа у царов.чњу којег оштро се показа унутрашње и спољашње слабљење Порте, за то он хвалама узноси све Пољаке у опште, а особито Владислава и Оигисмунда. Ове су епизоде за извршење таквога плана. И тако Осмап има извесну с.редину (центар), али у њему нема правога јединства радње : како већ видесмо шеснаеста песма по садржини непосредно се примиче првој, и остале песме од прве до шеснаесте могу се врло мирно оставити. (< 1 Ово неслагање у мислима ових учених људи о главном јунаку са своје стране опет потврђује оно што је већ речено о оскудици у јединству радње. Али признавши тај недостатак треба изјавити уједно да је у осталоме Гундулићева песма оваква каква је налик на знамените еиопеје осталих народа, јер у многима има стихија које су у њој опажене. С т и л. Кад год песник о чему размишља, вели Армин Павић, кад год што огшсује, а особито кад лице какво говори у њега »сваки пут се пјесник пусти у бескрајан реторски патос, који ће читатеља веома тзшко занимати, камо ли узнијети«. 2 Ову неираведну оцену Павићеву опровргава Л."Зоре говорећи: »когођ има ћућенства (т. ј. осећања) треба да се занесе за љепотом мисли и милотом говора Гундулићевих, који ако се нешто и дуље, тако упућује правило епскога слога не само, него и вријеме за које је нисао Гундулић занијевши се за романтицизмом и поквареним укусом које је тад владало у књиштву талијанском у које се наш пјесник узирао''. 3 У Гучдулићеву Осману има мало стихијс епске а више реФлексивне , лирске и реторске: у њему претежу реФлексије песникове и говори појединих лица из песме објективно епско прииоведање. 4 У њега има изобила леиих описа, красне лирике: али као што уме песник пријатне и узбудљиве ствари да нам изнесе пред очи тако и страшне. —

1 Ка<1 32, отр. 124 — 125.

2 Кас! 39, стр. 106 и 167.

3 Иопореди Ка(1 46, отр. 94, 100, 124, 176 и 182.

Апендини. 1 Види цитат у КаЈи 52, отр. 1)0. '