Отаџбина

ИВАН ГУНДУЛИИ

М а н е. У Гундулићеву Осману лаио је опазити и неке мане, као: претеривање у описима и неприродност у антитезама. 1 Па и стих од 8 слогова није удесан за епопеју, ну га је ипак Гундулић згодно употребио. У његовој епској песми претежнија је лирска стихија. 2 Осим тога има доста хипербола, кио : Турчин, палећ' земљу уздаси Пес. 3. Лете рблаци од уздаха Пес. 5. Врх мене ог,о листје пита' Разбирајућ сваку грану, С мог^ огња вјековита Како мнократ згорје у плану. Осм. п. 6 (СГ. у Дубравци: Да вас горим дубје пита' е1;с.). Соколица је толико лепа Да погледом стијење цијепа. На мејдану између Крунославе и Соколице кад једна другој скидоше шлемове с главе и указаше се војсци као девојке : На сванућа неуфана Од љепоте изабране У обје војске са свијех страна Лете стријеле, дажде ране. Пес. 5. 1 У'~ свима делима Гундулићевимпреоблађује лирика; лирска су места најлеиша у њег;овим песмама. За чудо је што у Гундулића не налазимо изворних чисто лирских песама. Чини се на први поглед да би човек могао наћи одговор натоуСузама сина разметнога : ■штп <]е узрак било те син уароаасти имање, које је добио од оца свога, и постаде слуга другога ? јер пееник овде каже да за то пева о блуд номе сину Еда и моје гријехе оплачу, Сузе у сузах, плач у плачу. То би нас дакле у први мах довело дга мисао да је и наш песник прошао у љубави као и блудни син: а по што је његова љубавница наликовала на ону блуднога сина то је он гледао да уиишти сваКу успојмену на њу, и да се без прекида каје. Али ио што се овоме на суирот лако могу изиети Јр .уге мисли, остављам ово за другу прилику.