Отаџбина
560
ИВАН ГУНДУЛИЋ
Кад море хтеде утопити Леандра (пес. 7) и овај га мољаше да га ие утопи: од његових уздаха поста ветар силнији а море веће од суза његових : С уздаси му вјетар већи, А сузама море узрасти. — 1 Преглед композиЦи[е Кад се узме на ум намера песникова и план који му" вазда пред очима био кад је писао своју велику епопеју, оцењујући је треба признати да јој је леп облик и да су у њој иоједигш делови у савезу. У Осману се стичу разне стихије као што се видело: од домаћих народ. поезија и домаћи уметни песници, а од страних класицизам старих и романтизам нових песника. 2 Овде нека нам је допуштено цитовати Апендинијев преглед Гундулићева Османа : »Пјесник крепко приказује, на начин Бајрона али умјереније, лијепе црте географичне, повјесне, политичне , вјерске, обичајне о Турцих и т. д., и понавља старије приказе али начином самосталним и сходним а да се не показује плагијатором, на њекојих мјести у Хомеру, Виргилију, Ариосту и Тасу. Премда Гундулић гдјешто скреће с пута и забавља се узгреднима приказами, ипак, држећи све1> на памети савјет Хорацијев, да пјеснику ваља свеђ на уму имати свој циљ, т. ј. спјешити пут конца, Гуидулић послије кратка застрањивања дозива се к себи и повраћа се ка главноме јунаку, те сам осведочен, да свака сентенција, сваки опис, свака епизода случајна или намишљена, свака неочекивана згода у радњи Османиде ипак напокон у својој правој језгри стоји у савезу и суделује с главном радњом, а та је пропаст Османа или казан људској охолости; а скупив уједно сав садржај пјесни, приказује ми се Османида као велика лирска ода, у којој се полетне приказе пјесникове маште причињају као да се разилазе у недохват и у несавез, али ипак их уједињује веома истанчена и као прикривена умјећа на украс и на допунак главному предмету пјесни. Макар се и казало, да Османида не испуња свих Аристотелових правила о еиу, како их неиспуњају ни велике пјесни Ариоста, Милтона, Клопштока и многих других, али ваља признати, да је Османида прекрасна пјесап«. 3 1 Иота је мана и у Ариоста на кога ое Гундулић угледао. Испореди Св. Пиколајевића — Лиотиће, отр. 44. 2 Иопореди КаЈ 39, стр. 90. — Ка(1 50, стр. 174—175. 3 Цитован у Кас1и 52, отр. ?)0 —91.