Отаџбина

11ВАН ГУНДУЛИЂ

Малено гнездо браће наше, репуоликанка дубровачка, за дуго је времена било слободно. Какав али удес да баш онда, кад њихова браћа на истоку почеше повраћати стару слободу своју, да онда они изгубе слободу, коју у многим и тешким приликама знадоше очувати! У средњевековној Атини нашој живели суљуди, који су оставили дела своја након себе: а на нама је дужност да та њихова дела изучимо, да се с њима упознамо еда би их могли што боље ценити. У свију њихових песпика 15 — 18 века види се велика љубав њихова ка завичају своме. Ова љубав ка родно.ме граду вазда ми се допадала кад год наи тжах на њу у њиховим де.шма: за то ћу и ову своју расправу завршити таквим речима нашега песника, које он ставл 3 а у уста потомку српских деспота, слеиоме старцу Љубдрагу : Ах! да би увијек јакно саде Живио миран II слободап, Дубровниче бијели граде, Славан свијету, небу угодан!

П о г о в о р. Може бити да ће се забавити што натпису, који је на челу ове расправе. Ваља ми рећи да, сам натпис ставио омакав имајући на уму пространије обрађивање овога питања касније, када ћу употребити још нека дела, која не употребих за сада пишући ову расправу. као : 1. Апендини: Уегвшпе Нћега с!е1Г 0зташс1е. 2. И. А. Казначића: 0 Гундулићу (у Љубићеву речнику бисграФском). 3. А. Шеноа (у »У1епси 1< ). 4. Фр. Марковић (такође у Вијенцу) 5. Ст. Новаковић (у ,,81оутси С( ). 6. Сва досадашња издања Гундулићева , а особито Веберого ради његова предговора. Што сам цитовао из Гундулића то је из академијског издања; осим овога имао сам па руци и Врозово издање. 7. Матије Бана: Расправу о Гундулићу. 8. Тада Смичикласа: Расправу о Гундулићу. ОТА1ЈВИНА КЊ. XX-. СВ. 80-ТА. •'>()