Отаџбина
564
Н А II Р Е С Т О Л У
и тражила је, да јој врати што је узео. Баум брзо изађе из собе и позва служитеља. Собарица је ишла за њим ; он постаде одмах наиадач од нападнутога, па је захтевао од ње оно писмо управл.ено на краљицу да га отпечати, те да из њега потражи траг, куда је гроФица побегла; за све последице кривио је собарицу. Собарица побеже у кућу, а он се своје намере остави, јер^није знао, да ли би смео отворити писмо, и свакојако, њему остаје важније писмо упућепо на краља. Он нареди коњушару, да оседла још једнога коња и да с њим јаши. Вечерње руменило већ је одсијавало на прозорима замка, када су обојица изјашили. Али куда ? Иа путу су питали за гроФицу, али не умедоше лм казати ништа. Ено тамо аастира с овцама — обојица одјахаше к њему, пастир је климиуо главом на питање, је ли видео грзФицу, али не могоше чути од многог блејања оваца , Баум сиђе с коња и дознаде, да је гроФица у ве.шкомј галопу одјахала путем у Гамсбиел. »Она се чврсто држи у седлу, она уме добро да јаши,« хвалио је пастир. Ето већ једног трага. Обојица одјурише тим путем. Кад су стигли на исушену бару, чуш? они једног коња како рже. Они одјахаше тамо. Ту беше Ирмин коњ и мирно је пасао. али на узди и колану беше густа пена. »ГроФица је пала с коња. ко зна, где она сад чами," рече Баум. — Он је хтео да буде још неко време обазрив, па није одмах све момку казао. Они је сад свуда наоколо нотражише и викали су је поимену; они не нађоше ништа, нити добигае каква одговора. Баум угледа удвојсн траг коњских ногу, нанред и назад. Они поведошс Ирминог коња, али нису више силазили, они су морали добро пазити на то, куда води траг. Само оштро око Баумово могло је још у оној тами да позна коњске стопе. »Да је сада с нама и пас, ои је позпаје. Зашто ниси нса повео ? (< упита он јетко. »Ви ми нисте ништа наредили. а » Врати се кући и поведи га ! Или не, остани са мном, ја не могу сам да сам. ® Они дођоше до Гамсбиела. »Скрени у шуму,« повика Баум. Његов добар иож био је сад на месту; он насече шибље, повеза у једно, запали и светлео је свуда. Он нађе трагова. Ту се коњ окренуо, ту беше још стоиа зкенске ноге , неколико корака позади, затим се изгубио сваки траг.