Отаџбина

Н А П Р Е С Т О Л У

565

»Ту мора бити она, с< повика Баум, »ту је она у шуму отишла. Ја познајем стазе и богазе. Ти иди у лево с оба коња, а ја ћу с јсдним у десно. Али немој отићи даље, него колико можегн мој глас чути. с( Они тражише и викаше кроз мрачну шуму, али не нађоше ништа. Једва једном опет се састашс. Један јелен протрча мимо њих. Кад би он умео да говори, он би им казао, гле је њега Ирма уплашила, а то је било за један добар сахат у страну. »Ако је нађеш, добићеш добру награду," рече Ваум слузи. Он је говорио другоме, гато је у себи мислио, да бв п.ему љегов госПодар казао. Готово целу ноћ тумарали су опи кроз шуму и на послетку мораше лећи и дан очекивати ; не бешс нигде више пута којим би могли коње водити. Супце је било при шчно одскочило, кад су се они цробудили Из далека беласкало се језеро и до њих је допирала музика, и где еу обојица стоја.ш, стене су одјекијале од прангија. Ваум Извади пигптоље из кубурлија и испали их један за другим, па је готово без даха ослушкивао ; можда је Ирма ма где, чуће пуцањ па ће дати гласа. Не чу се ни гласак. Обојица нађоше путању, која јс у страну водила ка језеру, Они дођоше на обалу. Пред њима се пружало језеро читаве сахате у даљину ; ко зна, шта оно на свом дну скрива. Тамо далеко плови један чамац, у њему су људи и животиње. Ево чун стаде уз обалу. Ваум и његов пратилац окретоше се на другу страну, где су биле растурене сељачке куће и рибарске колебе ; и људи и коњи беху попадали од умора, они се морагае мало одморити. Ваум питаше свакога кога је срео, да није видео једну одличну госпођу у плавом јахачком оделу. Нигде трага. »Јес' бога ми. ? рећи ће на послетку један старчић, који је секао врбе на обали. » Где ? када ?» »Ено тамо у гостоници, Сад ће бити већ година дана, она је тамо читаве недеље становала. а Баум је љуто псовао сулудастог сељака. На срећу ту нађе он једног пољака, Он му се каза ко је и шта тражи, упути слугу с женским седлом у Вилденорт, седло са свога коња метну на Плута и с пољаком јахао је дуж језера. На једној стени на обали угледаше неку прилику, која је издигла некакав-шешир с перјем. Они тамо брзо одјахаше. Ваум се тако уплашио, да му се стремени измакоше ; познаде свога брата Тому. Ако је он грофицу опљачкао и убио ?