Отаџбина

566

Н А ПРЕСТОЛУ

Пољак је познавао тог пустог момка. Он је обојицу гледао укочено. коса му беше мокра и са одела се цедила вода. »Шта радиш ту'?« повика пољак. »Какав ти је то шепшр у руци, ?« ј; »А шта те се то тиче ?« одговори Тома, а зуби му цвокотаху. Баум узе боцу с ракијом и даде је Томи, који се смрзнуо од хладноће, и који узе да пије великом гутљајима ; за тим је, љутито и жалосно, приповедао, како је краљева љубазница залутала синоћ у њихову колебу и наговорила његову сестру, да се с њом заједао удави у језеру: он је доцкан стигао. Видео је да у води нешто плива, он је тамо скочио, да је спасе, али ништа није нашао него само тај шешир. Пољак није хтео да верује што је Тома иричао и хтеде да га ухапси. Ваум му шану на ухо, он је сигуран, да се та госпођа удавила и да ту не постоји убиство. Он није желео да му се брат ухапси, у њему се показа неко сажаљење и рече Томи : »Ходи овамо, да учинимо размену. Ево, ја ћу ти дати боцу, у њој има још доста, а ти дај мени тај шешир«. »О не, ја знам, чиј је шешир ; он вреди много више, ја ћу га однети краљу !« аИ ако нема више драгу, Шешир му је барем ту. А кад стару боцу испијем, Нова ће ми бити милија. Хура !« невао је Тома заплећући језиком, баци шешир у вис и дочека га опет у руку. Пољак хтеде да удари Тому по лицу, али га Баум задржа ; он приђе Томи и метну му руку на раме. Тома се сав стресе, он постаде од један пут миран и гледаше уплашено у Баума. Баум је с њим говорио снисходљиво и овај га је гледао с отвореиим устима као да се хтео нечега сетити, што није умео да каже ; овај глас, она рука на рамену учинишс из њега са свим другог човека; ово пусто и на убиство готово момче плакаше. »Хоћеш ли ми дати тај шешир за Златан новац, или хоћеш да ти га на силу узмемо ? Ти видиш, нас има двојица и ми смо јачи од тебе,« заврши Баум Без и једне речи даде Тома шешир и кад му Баум дада новац, Тома није умео да склопи руку, он је збуњено гледао час у злато, час у Баума. Баум му напомену, ако му је мати жива, треба и њој да даде штогод од тога навца.