Отаџбина

568

НА ПРЕСТ0.1У

Он леже на џак с лишћем и мирно је посматрао своје руке, којима је прошле ноћи тукао Естеру у шуми ; затим завали главу и тврдо заспа. Није било могуће из њега ни једну реч ишчупати. Баум и пољак одјахаше одатле, они хтедоше још један пут на језеро, да потраже трагове и да свуда издаду поруке. Они изиђоше из шуме на друм, и ту су они ерели кола, у којима беху иаши путннци. Лаганим кораком ишли су поред језера. Велика мрка крава ишла је испред јахача, понекад спусти главу да пасе и погледала преко језера ; на један пут, кад је дошла до једне ограде, окрете се брзо и побеже да у мало није натрчала на коња Баумовог. »Крава се од нечега уплашила, ту мора бити нечега," рече Баум и сиђе брзо с коња. Његова обојена коса пође у вис, јер беше спремак, да истога тренутка угледа лешину Ирмину. И доиста, он нађе нешто. ]Ту су стојале подеране ципеле Ирмине, он их је познавао, ту беше и трага од крви, трава беше изгажена, ту је неко лежао и ваљао се. Бауму је ипак задрхтала рука, кад је узео ципелу, и још више, кад је узабрао цветак и у њему капљице крви: оне беху још готово свеже. Ако се она утопила — од куда крв ? Од куда ципеле ? И ципеле тако далеко од места, где је Тома нашао шешир : а овде се внде и стопе од великих ципела ? А:ко је Ирма ипак убијена ? Ако је његов брат.... Она је мртва — То је главна ствар, тешио се Баум, и ја имам овде знаке. И на што би очда унесрећили још кога човека ? Он метну цветић с крвавим капљицама уз писмо, које је гласило »Пријатељу.« Он иде с пол,аком у гостионицу уз иристаниште, где су се јутрос били искунили исељеници. Овде је пољак опет распитивао за госпођу у плавом јахачком оделу. Лице у гостионичарке задрхта. Да није то она полудела, што је била са исељеницима? Они су тамо амо трчали, носили неке завежљаје с оделом и она странкиња гледала је тако зачуђено. в Ти знаш нешто ! с< рече пољак, гледајући у лице гостионичарке. „Реци !« »Ја не знам ништа!« одговори она. »Јесам ли ја ма једну реч казала ? Шта тражиш ти од мене ? к Бојазан простога света, да сведочи пред судом, оживе у газдарици, и она се добро чувала, ма једну реч да каже.