Отаџбина

570

Н А П Р В С Т О Л У

»Они су се иселили, далеко тамо на граници купили су велико имање.« Кројач Шнек беше врло говорљив и хтео је знати, да на допоси штогод од краља или од краљице. Али Ваум беше врло штедљив с речима; он узјаха коња и оде одавде, право у летњи дворац. Веше то дуг и мучан пут ; чешће је узимао шешир и ципеле грофичине, да се увери, да су те драгоцености код њега. Поред многих потреса и великог хитања имао је још довољпо мира и присебности, да размисли, како је он овим догађајем стао на скакалицу, са које ће се јот више уздићи. Од сада је он повереник краљев, само он уме казати, како је и шта је све било. Он посматраше руку, коју ће му захвалан краљ стиснути, њему се већ чинило, као да му је краљ стиснуо руку. Неће на томе остати, први собар већ је стар, он ће заузети његово место. Најбоље би било. кад би казати могао, Ирма је насилно убијена — пољак је као пас нашао траг — али не, то ипак не иде, оно је ипак његов брат ма да би иначе и за њега боље било, кад би га затворили, док пе умре. Не. тако суров Ваум не може бити. Он добро мишљаше, кад постане први собар, онда ће он чинити добра, да, својој матери и своме брату, сестра је мртва а то ,је ипак жалосно; баш са свим сигурно учиниће то, чим само постане унапређен и кад му краљ да повише новца и пензију. Баум је био толико дрзак, да Бога замоли, да му он помогне, он хоће да чини добра. И како је тако кроз ноћ јапшо и понекад задремао — јер ово је већ друга ноћ коју је у таком немиру провео — пролетало му је свашта кроз главуНа последњој станици оставио је свога коња и узео засебну пошту. Било је рано у зору, када је Баум стигао пред летњиковац. Једва су га пробудили и подуже је времена прошло, док је дошао к себи и освестио се, где је и шта има код себе. Велика дворска кола беху упрегнута, из коњушнице изведоше на.јлепше коње. Баум је једва чуо добродошлицу својих другова. Он оде у замак, уз степенице; колена су га једва држала. тако уморан бешс. Он уђе у предсобље краљево. Стари први собар брзо пошмрка бурмут, који је између прстију имао и пружи руку Бауму. Баум се спусти на једну столицу и изјави жељу, да га одмах пријави краљу. »Још ие могу, причекајте мало,« одговори први собар. Баум се .једва држао од умора и једва савлађивао сан.